Рециклажа отвара хиљаде радних места

Кристијан Штиглиц, познати стручњак који је за аустријску индустрију осмислио систем управљања отпадом, дошао је у Београд да подучи и српске компаније како да се изборе са прописима које ће им од следеће године наметнути нови еколошки закони. Обавезе ће их притиснути у најгорем тренутку јер рециклажни бизнис, којим се, уз сировине, барем део потрошеног новца враћа у промет, сурово дрма економска криза. Ипак, Штиглиц је оптимиста после разговора са домаћим бизнисменима и ресорним министром Оливером Дулићем.

Да ли се аустријска индустрија у почетку опирала вашем систему?

Идеја да произвођач, уместо заједнице, преузима одговорност за отпад била је револуционарна 1993. године. Потрајало је док нисмо убедили индустрију да ћемо на прави и транспарентан начин употребити паре које ћемо од ње сакупити, као и док нисмо убедили потрошаче да не бацају ђубре у прву канту, него да оду до оних које су намењене тој врсти отпада. Било је и страха од повишења цене производа. На крају увек конзумент плаћа, и кроз таксу за отпад и кроз цену производа. Али, пораст цене појединачног производа је толико низак да се не може израчунати. Трошкови рециклаже су постали прихватљиви када смо их толико свели да рециклажа целокупног националног амбалажног отпада кошта просечно домаћинство свега четири евра, колико и паклица цигарета.

Како у Србији успоставити систем у којем породица неће за управљање отпадом плаћати више од аустријске?

Смањите амбалажу производа па ћете имати мање да сакупљате. Такође, треба вам, што и имате, добра и јасна легислатива, да људи знају шта и како морају да раде. То не иде брзо, у Аустрији су ми компаније збуњено постављале питања о обавезама које су преузеле и две године раније. Даље, потребни су вам разумевање грађана и одговорност индустрије. И потребни су вам контејнери.

Ми немамо комуналну инфраструктуру за скупљање отпада а рециклате је тешко продати јер су цене секундарних сировина драстично пале.

То није препрека, то представља задатак да се постепено обезбеди опрема и едукује становништво. Ако сутра поставите 2.000 контејнера, људи опет неће знати шта да раде. Цене секундарних сировина јесу пале али не испод нивоа из 2000. године. Као и са нафтом, повлачи се раст цена из 2003. и 2004. године, али ниво на којем су се стабилизовале није неприхватљив. Изостаће огромни профити у првих неколико година, али то неће зауставити развој српског система.

Ваш систем је отворио хиљаде радних места. Поредећи нас са Аустријом, колико би послова могло бити створено овде?

Отворено је до две хиљаде радних места. Наравно, са сакупљеном количином од 800.000 тона само амбалажног отпада. Овде се циљеви у сакупљању и рециклажи подижу лагано али мислим да ћете добити неколико хиљада места у сакупљању и сортирању, продаји секундарних сировина, рециклажи, као и у управљању отпадним водама, експлоатацији обновљивих извора енергије...