Прелазак преко границе

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, децембра – Америчка, али не само њена, фасцинација сексуалним скандалом Тајгера Вудса не престаје, утисак је да из дана у дан расте. Повећава се прво број његових наводних љубавница, а медији (не само таблоиди) добили су материјал који подиже тираж (или саобраћај на веб сајтовима) за дуже време. Интернет портал Јаху је управо објавио податак да је број претрага са именом најпознатијег америчког спортисте скочио за 3.900 одсто.

У овом контексту чине се смешним, али пре свега наивним, Вудсови апели да, после признања да је „прешао границу”, буде остављен на миру, јер „породични неспоразуми не би требало да буду повод за конференције за новинаре”. Вудс сада плаћа данак чињеници да је јавна личност – као и многе јавне личности ухваћене у сличним ситуацијама пре њега.

Открића о Вудсовим везама са конобарицама и успутним девојкама током турнира не падају тешко само њему, него и онима који су у сличним ситуацијама били пре њега – познатима такође ухваћеним у „шврљању”, пошто је најновији скандал повод да се поново заврте и старе афере. Америка познатима њихове индискреције понекад и опрашта – али никад не заборавља.

Најновија сочна афера међутим у оштар фокус ставља нову околност – да је дигитално доба донело нове могућности за неверство, али нове начине да неверници буду ухваћени.

У стара добра времена, љубавници би, кад су раздвојени, једни другима писали. Како показују антологије љубавних писама славних личности из историје, сва та писма, кад се читају очима којима нису намењена, изгледају помало глупо, али да нису глупа не би била љубавна.

Њихово читање је својеврсно воајерство, које је ублажено временском дистанцом. Данас, захваљујући инстант комуникацијама, интима се износи одмах, „у реалном времену” како би се рекло жаргоном информатичара.

Као и многе у блиској прошлости, и Тајгера Вудса је одао – мобилни телефон. Користио га је да својим швалеркама шаље СМС поруке, није их благовремено избрисао па их је открила његова супруга, после чега се догодио послепоноћни саобраћајни инцидент који је, по свему судећи, неповратно променио имиџ најбогатијег спортисте света, првог који је у каријери зарадио милијарду долара.

СМС поруке, или „текстинг” како се овде назива ова врста комуникација (са „секстингом као подврстом”), данас су, констатује „Њујорк тајмс” „дигитални руж на оковратнику” – траг који, ако се на време не уклони, представља необориви доказ да се догодило нешто што није смело.

Чак и ако се избришу, мобилне поруке су сачуване на компјутеру мобилног оператера, у шта су се овде, на своју несрећу, уверили многи политичари, од неуспелог председничког кандидата Џима Едвардса, гувернера Јужне Каролине Марка Санфорда, градоначелника Детроита Квена Килпатрика и других. Сва њихова преписка са љубавницама је осванула или у локалним листовима, или заувек забележена на интернет серверима. Она је или сасвим близу порнографије кад је реч о садржају, а и кад није, реч је о интими која је у сваком случају компромитујућа.

Градоначелник Килпатрик је својој шефици кабинета, са којом је био у недозвољеној вези, послао чак 13.000 порука и због чињенице да их је слао са службеног телефона, одлежао је три месеца у затвору. Гувернер Санфорд, чија је љубав била у Аргентини, на другом континенту, дописивао се седам година и та „антологија”, стављена на увид на сајту локалног листа, пратиће га до краја живота.

У актуелним дебатама овим поводом, поставља се питање зашто су познати тако неопрезни и за собом остављају чврсте доказе о неверству? Психолози објашњавају да је разлог за то илузија да је мобилни телефон, иначе најинтимнији уређај који је икад направљен (стално је уз нас, а нелагода коју осећамо ако га случајно заборавимо је толика да је стручно већ категорисана као нова врста неурозе), нешто заиста сасвим лично – и да је лично и све што преко њега саопштимо. Лакоћа комуницирања – разговора и „текстирања” – замагљује свест о последицама.

Да је пре 50 година било мобилних, и Кенеди би сигурно „секстирао” Мерилин Монро. Бил Клинтон додуше није користио СМС, вероватно зато што је пре деценију ова технологија била тек у зачетку, али је ипак оставио траг по којем се зна да је са приправницом у Белој кући чак 17 пута имао „телефонски секс”.

Технологија данас омогућава да се лакше вара, али и да се лакше буде ухваћен. Једна ствар је међутим, као део америчке културе, остала непромењена: склоност моћних да шврљају и жеља јавности да се наслађује сочним детаљима тих афера. Тајгеру Вудсу зато неће бити од помоћи ни ако се, као што је почело да се помиње, после свега и одсели из Америке.

Милан Мишић