Запуцкетала дрва у дому породице Торбица

Бањалука – Каже се да добри људи чине топлу собу и онда када у њој нема пећи. У изнајмљеној кући у Поткозарју код Бањалуке, у коју су се, бежећи пред „Олујом“ из Глине у Хрватској, уселили Зоран (44) и Самира (41) са седморо деце, била је пећ, али ни главња дрва. То су, сасвим случајно, уочили активисти Завичајног друштва „Змијање“ из Бањалуке, и онда се све преко ноћи променило у животу деветочлане породице Торбица.

– Нова банка нам је дала 1.000 марака, па смо купили четири свињске полутке и у најближој продавници Торбицама уплатили намирнице које ће они моћи да подижу у наредна два месеца. Купили смо и десетак врећа кромпира и толико купуса, каце, и обезбедили гардеробу за све чланове породице од којих четворо деце иду у основну школу, а најмлађе нема ни пуну годину – каже др Драгутин Илић, председник ЗД „Змијање“.

Након ове акције, укључио се и локални свештеник Љубислав Веселиновић са десет метара исечених дрва, па се од српске Нове године у дом породице Торбица уселила и топлота. Несебично су у свему овоме помогли и мештани Недељко Милаковић, Зоран и Божо Ћургуз и Милован Рашић.

Активности су настављене у прикупљању документације на основу које ће деца примати додатак, јер то до сада није успео да уради Жељко, човек без запослења.

Нема сумње да ће 2008. година бити прекретница у животу породице Торбица, која више не крије истину да је мајка Мира, у ствари, муслиманка Самира, што је до ових дана прикривано, а што се током и после рата у породицама мешовитог брака из само њима знаних разлога – тајило.

– Хвала свим донаторима и помагачима у овој акцији. Сада сам сигуран да ћемо живи и сити дочекати пролеће, када ће бити више могућности да и ја зарадим коју дневницу за породицу – каже Жељко Торбица.