Гласање са диригентом

АНАЛИЗА ВЕСТИ 
Свих 614 делегата, тачно онолико колико их се и нашло на гласачким листићима изабрано је у недељу за Народну скупштину, на првим кубанским изборима без јавног присуства оболелог вође Фидела Кастра. Свој листић Кастро је убацио у кутију на непознатом гласачком месту, где се већ осамнаест месеци опоравља од операције стомака. Иако је стање његовог здравља проглашено за строго чувану државну тајну, болесник је пре неколико дана сам објавио да неће лично присуствовати у предизборној кампањи своје изборне јединице, због „физичке слабости”. Само неколико тренутака пре тога, бразилски председник Лула да Силва провео је са Фиделом Кастром два сата у разговору и поручио свету да је здравље кубанског вође „беспрекорно” и да је он спреман да се врати на функцију.

Изабрани посланици међу којима је и осамдесет једногодишњи Фидел, састају се 24. фебруара на конститутивној скупштини на којој се бирају 31 члан државног савета и његов председник. Да ли ће то бити Фидел Кастро као увек до сада? Или ће се додатним амандманом у уставу за њега оставити почасна доживотна функција, док ће се у складу са променама које се најављују из врха комунистичке номенклатуре, водеће место препустити млађој генерацији?

Латиноамерички аналитичари процењују да су могућа три сценарија у наредних неколико месеци у вези са позицијом најдуговечнијег шефа државе у овом региону: Да се опорављен Фидел Кастро врати на чело државе, да своје функције препусти трајно млађем брату седамдесет шестогодишњем Раулу (у јулу 2006, одлазећи на операцију Фидел је одредио да његове функције до опоравка привремено преузима Раул Кастро). Трећа варијанта је да се на врх власти постави знатно млађе руководство, нова генерација, на чијем би челу, како неки помињу, био педесет седмогодишњи лекар, педијатар и економиста Карлос Лаге, садашњи потпредседник.

Лаге, заговорник економских промена

Заговорник бржих економских реформи и промена у друштву обележеном тешким несташицама основних намирница и животних потрепштина, Лаге је постао, како се тврди, најчвршћи ослонац Раула Кастра. Док је у време Фидела он био на маргинама, Лаге је, како се примећује, постао прва виолина Раула Кастра. Као кубански представник он често, уместо садашњег министра спољних послова Фелипе Переса Роке, путује на важне међународне скупове.

Приписује му се заслуга што је погурао директоре државних предузећа да појачају продуктивност после пада Совјетског Савеза , раних деведесетих. Он је надзирао низ економских промена које су довеле до ограничених и посредних малих приватних бизниса.

Када је Фидел најавио своје привремено повлачење, енергију и финансије поверио је Лагеу, члану централног комитета КПК од 1991. и једном од млађих чланова Кастровог ужег круга. Његов син, такође Карлос Лаге, председник је утицајне Федерације универзитетских студената у чијим су се аулама последњих месеци чули неуобичајено оштри апели за промене. Критика је, како то бива, била иницирана из врха власти.

Више младих у новом парламенту

У новом парламенту су и ветерани оквалификовани споља као чврстолинијаши, као што су председник Скупштине Рикардо Аларкон или министар спољних послова Фелипе Перес Роке. Али званични кубански медији истичу да је међу новим придошлицама више жена и тамнопутих „афрокубанаца”. Шездесет посто кандидата рођено је после кубанске револуције (1959).

Амерички аналитичари, за разлику од јужноамеричких колега, са скепсом гледају на могуће суштинске промене на Куби. Они очекују да ће, као и свих ових година, „стари и нови верници” дизати два прста и одобравати сваку предложену измену, али да је спонтаност искључена у овом процесу. Сви предлози претходно ће морати да буду оверени у најужем Кастровом кругу. Нови састав могао би гласније да проговори тек када Фидела Кастра више не буде, каже Брајан Лател, бивши аналитичар CIA, аутор нове књиге о Куби после Кастра.

Никада се није десило да иједан предложени кандидат на Куби изгуби на изборима, али гласачи ипак, како истиче харвардски професор Хорхе Домингес, користе „суптилне начине да испоље своје незадовољство”. Тако се десило да на претходним изборима милион Кубанаца преда празне листиће или да их на неки начин намерно учини неважећим. Гласање на Куби није обавезно, али партијски активисти посећују станове оних који су оклевали да испуне своју дужност. Ако Кубанац не изађе на гласачко место до подне, то је сигуран знак о његовој политичкој (не)подобности.