Једна жена у два шампионата

Једна жена у два шампионата је подвиг који је пошао за руком Деники Патрик.

Да може да се носи са мушкарцима ова 27-годишња Американка доказала је већ неколико сезона возећи болиде прво у Инди кар серији а данас у Инди рејсинг лиг (наликује Формули 1), удахнувши нови живот посрнулом првенству.

Пре неколико дана она је потписала уговор за неодређени број (колико јој обавезе у ИЛР буду дозвољавале) трка у НАСКАР надметању, за Американце најзначајнијем аутомобилском надметању.

„Џепна Венера” 350 на сат

Ово пре свега личи на брак из рачуна а тек онда на ред долази вожња. НАСКАР у САД није у рангу фудбала, безбола, кошарке или хокеја, али је ту, одмах иза њих. Сви ови професионални спортови осетили су у мањој или већој мери удар светске економске кризе. Један од начина за подизање и ТВ-рејтинга и посете је – Деника, иако у каријери има само једну победу и 16 пласмана међу водећих пет током година у ИРЛ.

Али у НАСКАР доноси оно исто што је својевремено са женским тенисом учинила Ана Курњикова.

Американка заносног изгледа и наизглед српским именом (њено име пише се Даница а изговара Деника, иначе она нема наше корена) крајем маја 2005. освојила је пред 300.000 гледалаца четврто место у Индијанаполису. У тада 89 година дугој историји једне од најпознатијих светских трка, Патрикова је била тек четврта жена која се надметала, остваривши уједно и најбољи пласман свих времена (још боља, трећа, завршила је трку ове године). У Инди кару проглашена је за најуспешнијег почетника 2005. јер јој је Индијанаполис био тек пета трка.

Тако се играчицама голфа, ветеранки Аники Соренстем и у то време тинејџерској сензацији Мишели Ви, на ексклузивној листи припадница лепшег пола које успешно могу да се боре са мушкарцима, придружила и „џепна Венера” (висока 155 цм и тешка 46 кг), возећи круг у квалификацијама за Индијанаполис просечном брзином од 348 километара на час.

У њеном случају од најранијих дана све се одвијало онако како је потребно за будућу блиставу каријеру.

Отац Ти Џеј био је возач аутомобила на тркама по снегу, мајка Бев радила је као механичар у истом каравану и ту се родила љубав. Већ после девет месеци од првог пољупца „засјала” (рођена је 25. марта 1982.) је – Даница. Као десетогодишњакиња из забаве је са млађом сестром почела да вози картинг. Са 12 је освојила прву од три националне титуле.

Послушала мајчин савет

У шеснаестој је послушала мајчин савет: „Ако хоћеш да будеш одличан правник похађај Харвард, али ако желиш да постанеш врхунски возач иди у Енглеску”. Све даље је историја и успешно прелажење из нижих у више категорије такмичења.

И пре успеха на стази, вешто градећи каријеру, Деника Патрик је постала свеамерички препознатљиво лице. И не само лице, него и тело, пошто су њене изазовне фотографије преплавиле часописе попут ФХМ и „Максима”, али и „Спортс илустрејтида”.

Једном покренута рекламна машинерија (данас од спонзора зарађује годишње 10.000.000 долара) није више испуштала из руку златну коку.

Патрикова је за аутомобилизам урадила оно што је својевремено пошло за руком једино Тајгеру Вудсу (успева му то и данас али са негативним предзнаком) у голфу – фокусирала је пажњу јавности на свој спорт.

А шта је стварно чека у НАСКАР вратоломијама, међ вуковима, најпластичнији пример јој је Хуан Пабло Монтоја, сјајни возач и освајач свих могућих титула у разним такмичењима, осим оне највредније у Формули 1.

Он је на сопственој кожи осетио сву тежину транзиције (и Срби је добро знају) и преласка из Формуле 1: тек ове сезоне, после трогодишњих лутања, усталио је форму и постао равноправнији такмац асовима НАСКАР-а. Монтоја каже:„Деника има таленат и све остало, али нисам сигуран да зна у шта се упушта”.

Или можда зна. Старт у зелено-наранџастом шевролету са бројем седам предвиђен је у Дајтони 6. фебруара. Дан после тога њене две рекламе биће емитоване за време Супербоула, америчког спортског догађаја над догађајима, где за пола минута „е пе пеа” оглашивачи издвајају 2.600.000 долара...

Ратко Павловић