Борба за превласт над Ормузом запалила регион

Сједињене Америчке Државе и Иран су наставили битку за Ормуски мореуз. Свако од њих на свој начин тумачи потписани Меморандум о разумевању који је требало да у року од 60 дана доведе до трајног мира. За Иранце је спорно што трговачки бродови првенствено натоварени нафтом иду мимо, како они кажу, утврђених рута, док Американци сматрају да је договором цео Ормуз отворен за слободну пловидбу. Зато је јуче, по трећи пут, дошло до размене удара. Америчка Централна команда саопштила је да је извела нападе на циљеве у Ирану и да је операција завршена. Експлозије су регистроване у лучким градовима на Ормуском мореузу – Бандар Абасу, Сирику и Јаску, као и на острву Кешм, саопштила је Иранска револуционарна гарда.

Претходно су иранске снаге напале брод под кипарском заставом који је пловио Ормуским мореузом. Један члан посаде се води као нестао, а брод је онеспособљен услед пожара.

„Ирану је пружена још једна шанса да покаже да се придржава Меморандума, али то поново није учинио. Поново је направио лош избор. Сада мора да плати због тога”, рекао је амерички министар одбране Пит Хегсет.

Иранска револуционарна гарда саопштила је да је поново затворила Ормуски мореуз, уз образложење да су се бродови кретали неодобреним рутама. У Техерану тврде да су гађане америчке мете у Кувајту, Уједињеним Арапским Емиратима и Јордану. Према наводима Иранске револуционарне гарде, у америчкој војној бази „Принц Хасан” у Јордану уништени су командни центар и хангари за смештај дронова.

„Амерички режим је поново покушао да пропусти више бродова неодобреним рутама кроз Ормуски мореуз, али је то заустављено одлучним одговором морнарице Иранске револуционарне гарде”, наводи се у саопштењу.

Главни ирански преговарач, председник парламента Мохамед Багер Галибаф, поручио је да је „ера једностраних договора завршена”.

„Већ смо рекли Американцима – држите своју дату реч или ћете платити цену. Сада реалност куца на њихова врата”, рекао је Галибаф.

Он је подсетио на тачку 5 Меморандума о разумевању, истичући део у којем се каже да ће Техеран предузети све мере за безбедан пролаз комерцијалних бродова без накнаде.

Тачка 5 Меморандума предвиђа да ће Исламска Република Иран предузети све мере за безбедан пролаз комерцијалних бродова без накнаде током 60 дана, али само из Персијског залива у Омански мореуз и обрнуто. Меморандум је предвиђао да саобраћај комерцијалних бродова одмах почне, а узимајући у обзир потребу за уклањањем тактичких и војних препрека и разминирањем од стране Ирана, буде успостављен у року од 30 дана.

Саветник бившег иранског врховног вође Алија Хамнеија, Мохсен Резаи, изјавио је да је Ормуски мореуз „важнији од десетина нуклеарних бомби” и поручио да ће Иран штитити тај стратешки пловни пут.

Последице америчко-иранских сукоба осетиле су земље персијског залива које су се нашле на мети Техерана. Катар, Кувајт, Оман и Саудијска Арабија осудили су нападе Ирана у региону оценивши их као опасну ескалацију која угрожава регионалну безбедност, међународно право и напоре за дипломатско решавање кризе.

Катар је осудио серију ракетних напада Ирана на ту заливску земљу, у којима су повређене три особе и саопштио да има право да одговори на нападе. Катарско Министарство спољних послова навело је да наставак агресије представља опасну ескалацију која ће отежати напоре усмерене на смиривање тензија и угрозити политичке и дипломатске напоре за постизање безбедности и стабилности.

И Кувајт је осудио „гнусне нападе Ирана” усмерене на ту заливску државу.

„Наставак ових напада представља веома опасну ескалацију која ће додатно повећати напетост и нестабилност у региону, угрозити регионални мир и безбедност и поткопати дипломатске напоре усмерене на смиривање ситуације и решавање криза мирним путем”, саопштило је Министарство спољних послова Кувајта.

Из ове земље су саопштили да задржавају сва права да предузму све неопходне мере за заштиту своје безбедности и очување суверенитета, у складу са међународним правом и Повељом Уједињених нација.

Саудијска Арабија, такође, осудила је нападе Ирана широм региона, оценивши да представљају „дестабилизујуће понашање” Техерана. Саудијско Министарство спољних послова осудило је, како је навело, иранско „кршење принципа међународног права, Повеље УН, Повеље Организације исламске сарадње и правила добросуседских односа, кроз поновљене нападе на комерцијалне бродове који угрожавају безбедност и слободу пловидбе”.

Власти Омана претходно су саопштиле да су дронови гађали локације у области Мусандам, планинској енклави Омана која се пружа у Ормуски мореуз и граничи се са Уједињеним Арапским Емиратима.

Министарство одбране УАЕ је саопштили да „Противваздухопловна одбрана Уједињених Арапских Емирата одбија нападе пројектила и дронова из Ирана. Широм земље огласиле су се сирене за ваздушну опасност као последица иранских операција”.

Ирански лист ставио Трампа и европске лидере на списак за освету због смрти Хамнеија

Ирански дневни лист „Хамшахри”, познат по ултраконзервативном и провокативном тону, а који издаје градска управа Техерана, објавио је списак личности које, како наводи, заслужују освету за смрт врховног вође, ајатолаха Алија Хамнеија, а на њему се, између осталих, налазе амерички лидер Доналд Трамп, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху и француски председник Емануел Макрон, пренео је „Фигаро”.

Актуелни ирански врховни вођа Моџтаба Хамнеи у писаној поруци објављеној након сахране свог оца који је убијен у израелско-америчком нападу 28. фебруара истакао је да је „освета” неизбежна.

„Освета је воља наше нације и мора неминовно да буде спроведена. Криминалци, чија се имена налазе на списку, однеће у гроб жељу да мирно умру у својим креветима”, навео је Хамнеи, који је наследио оца на месту врховног вође, у тексту који му се приписује.

Лист „Хамшахри” је на интернету објавио инфографику која одражава те ставове, али тај садржај се није појавио у штампаном издању од недеље, наводи „Фигаро”. Инфографика приказује фотографије 13 личности које се, по свему судећи, односе на списак који је поменуо Моџтаба Хамнеи, а који сам по себи није садржао имена. На њој се, осим мете, налазе портрети америчког председника Доналда Трампа и израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа. На списку се, такође, налазе имена америчког државног секретара Марка Рубиа, као и више европских лидера, укључујући француског председника Емануела Макрона, италијанску премијерку Ђорђу Мелони, немачког канцелара Фридриха Мерца и британског премијера у одласку Кира Стармера.