Професори из Тиране на Београдском универзитету

Студентима албанског језика на Филолошком факултету у Београду сада предају и професори са Универзитета у Тирани. Др Стефан Чапалику, др Примо Шљаку, и лекторка Ледиа Души, афирмисана албанска песникиња, заменили су з професора Халита Трнавција који је недавно отишао у пензију, а за собом није оставио „наследника” на катедри.

„Добили смо изузетне кадрове из Тиране. Један предаје језик, а други књижевност. Предавали су у разним земљама. Студенти су веома задовољни озбиљношћу наставе”, каже продекан за наставу Филолошког факултета професор др Петар Буњак.

Ректор Београдског универзитета др Бранислав Ковачевић сматра да ће стручњаци из Тиране помоћи да наши асистенти докторирају како би филологија добила свој професорски кадар за албански језик.

Албанологија је, иначе, једна од најстаријих катедри на Филолошком факултету у Београду. Основао ју је 1920. године Дубровчанин Хенрик Барић и то је била једна од најстаријих албанолошких катедри у свету. А најстарија је на Балкану. „Имали смо је и пре самих Албанаца”, вели Буњак..

На све четири године укупно албански језик и књижевност студира шездесетак студената. Од њих су само четири Албанца, и то тројица из Београда. Продекани са овог факултета кажу да има заинтересованих студената за ове студије, али се места попуне тек у другом кругу.

– Није то судбина само албанологије, већ и руског, пољског, словачког, украјинског, бугарског, мађарског, румунског језика, иако се стручњаци за те језике много брже запошљавају од неких других. Једна студенткиња је после друге године студија румунског језика добила посао, док су бирои за запошљавање пуни јапанолога, хиспаниста – причају професори и наглашавају да за стручњаке за албански језик посла има и сада, а и раније су се лако запошљавали, пре свега у државној управи, МУП-у.

– После одласка професора Трнавција у пензију, уз нашег асистента и лектора, а на основу споразума са Универзитетом у Тирани, наставу на Катедри за албански језик држе и два универзитетска професора и један лектор из Тиране. Они су гостујући професори и наставу држе на албанском језику, а када је неопходно нешто да се преведе онда ускачу домаћи лектор и асистент – објашњава професор др Далибор Солдатић, продекан за науку и међународну сарадњу.

Продекани истичу да и на још неким групама, уз домаће кадрове, предају и професори из иностранства. Настава на португалском је обезбеђена на сличан начин као и на албанологији. Гостују двојица професора из Лисабона који теоријску наставу држе у блоку. На групи за кинески језик и књижевност предају, рецимо, два професора из Кине.

– Сличне међууниверзитетске и међуфакултетске споразуме потписаћемо и са другим универзитетима када будемо комплетирали слику потреба и утврдили мањак кадрова. Биће још студијских група на којима неће бити довољно наставника. Тај проблем за сада једино може да се реши гостујућим професорима, као што се то иначе ради у свету. На тај начин ће студенти стицати знања од професора из земаља у којима се говори језик који они на факултету уче, што је добро – сматрају професори.

У новембру и београдски Филолошки факултет улази у процес акредитације који налаже Закон о високом образовању. Према оцени продекана Солдатића, у тај процес акредитације „Факултет улази без довољно средстава, простора и кадрова”.

– Процес акредитације пред нас поставља оштре услове. Највећи део стандарда уводи у ред систем високог школства Србије. Међутим, ти стандарди су општи и не уважавају неке специфичности филолошких наука, па је готово немогуће задржати садашњу структуру студијских програма и задовољити све, пре свега, кадровске услове који налажу да најмање 70 одсто наставника мора бити у сталном радном односу. Друга сметња нам је номенклатура занимања коју је дао Национални савет за високо образовање. У тој номенклатури нема професора страних језика. Зато је добро што је Комисија за акредитацију прихватила став по коме међу тих 70 одсто професора у сталном радном односу спадају и професори из иностранства, под условом да су склопљени међууниверзитетски и међуфакултетски уговори. Тако сада међународна сарадња добија још већи значај – образлаже Солдатић.

Продекани Буњак и Солдатић кажу да је београдски Филолошки факултет одувек био отворен факултет, упућен на међународну сарадњу, али и на афирмацију националне културе језика у свету: „Отварамо наше лекторате. У фебруару, рецимо, почиње да ради Лекторат за српски језик у Лисабону”.

---------------------------------------------------------

Лајбниц претеча албанологије

Велики немачки филозоф Готфрид Вилхелм Лајбниц (1646–1716) био је зачетник изучавања албанског језика. У једном писму из 1705. године он своје интересовање за овај језик објашњава овако: „Што се тиче језика Албанаца, имам утисак да би он могао бити нека врста словенског, јер се њиме говори на обали Јадранског мора. Тај је језик познат као linguam illiricam, али верујем да је језик древних Илира био потпуно различит”. Девет година касније, он је одустао од ове тезе, па за језик „Епирота” (Албанаца) каже да су у њему сачувани остаци говора Илира, племена за које наводи да је келтског порекла.