Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Повратак у будућност

Повратак у будућност
Петар Кочовић

Годину дана раније највећа саветничка компанија за информатичко-комуникационо тржиште, „Гартнер”, најавила је да свет тоне у економску кризу. Испоставља се да многима то предвиђало промакло. Надамо се да неће и наговештај из маја ове године да је пад заустављен, али да се не очекује муњевит раст, објашњава врсни зналац и познавалац др Петар Кочовић, директор за Србију.

Враћајући се у прошлост ИКТ ће стићи у будућност? Зашто ће светско тржиште тек 2012. достићи и престићи вредност из 2008. године?

Будућност сваке компаније, од најмање до највеће, заснива се на коришћењу информатичко-комуникационих технологија. „Гартнер” је приметио да компаније покушавају да одрже висок технолошки ниво ИТ сектора и целокупног пословања повећавајући удео оперативних утрошака у целокупним трошковима. Тако је 2002. био 64, а 2008. се попео на 71 одсто. Ову ћемо завршити на 76 посто, а тај проценат ће остати, према проценама, и следеће две године. За капиталне нам остаје „остатак” до 100 процената – дакле мање од 25. Шта ово значи?

Сваки четврти долар или евро у трошковима ИКТ иде на набавку опреме! ИТ сектори су, под притиском управе да се смањују издаци и под утицајем нових модела пословања (као што су укупна цена власништва, најам...), морали да смање набавку опреме, програма и решења. Као спасоносна појавила су се два решења која су драстично смањила трошкове, а ја сам их назвао Клаудије и Видоје.

Клаудије је, у ствари, CloudComputng, концепт чији је наслов тешко превести а да звучи добро. Он је померио размишљања ИТ стручњака ка бесплатном или јефтинијем, ка масовном, ка Интернету... И одмах је смањио улагања у сопствену опрему. Зашто не бисте користили туђе сервере или софтвер? Видоја сам искористио као појам да опишем помаке у телекомуникацијама, нарочито у видео подручју – глас употребом IP адреса. Уводе се видео конференције да би се скресали издаци за путовања, а да гледамо саговорнике у очи. И све то мултимедијално.

Где се крије опасност? Када посматрамо две компаније са сличним трошковима, јача је она која има веће капиталне! Куповина опреме није бесмислено трошење пара. Сулудо је набављати прекобројну опрему! Побегло се у оперативне трошкове, а око 1.000.000 рачунара (сервера) широм света није замењено новим у овој години. Ако се још толико застарелих не замени догодине, ето 10 одсто свих светских који би до краја 2010. могли да изазову колапс. То су главни разлози зашто у 2009. пад у светско ИКТ улагања износи 6,8 посто. Очекивани раст за 2010, је 2,6 одсто, а за 2011. биће 3,6. Дакле, тек 2012. доћи ћемо на ниво из 2008!

Набројте кључне узроке који су томе кумовали?

Кључни узрок је крије се у команди: штедња! Стара изрека „Нужда је мајка свих иновација” у 2009. није изнедрила ништа спектакуларно. Сви искусни ИТ руководиоци су покушали да сачувају своје тимове, а штедели су на опреми. И плаћање радне снаге потпада под оперативне трошкове – па не чуди што је повећано у односу на претходне године.

На основу чега је „Гартнер годину дана раније најавио велику кризу, а у мају да је опоравак на видику?

„Гартнер” је започео важан подухват „Економија на бази препознавања узорака” (Patternbasedeconomy). Употребом софтвер за пословно обавештавање и вештачке интелигенције дошло се до дневних образаца (модела) који су реаговали на најмање поремећаје на тржишту. Пажљиво се анализирају подаци из рада с купцима, добављачима и општи тржишни. Када је то урађено на великом узорку компанија, прогнозе су дале рано упозорење. У мају 2009. стигли су наговештаји да се пад зауставио. Раст неће бити муњевит. Главну препреку представљаће отварање нових радних места, јер је у претходних 15 месеци много људи остало бе посла.

Каква су предвиђања за 2010. годину? Шта ће то погурати напред ову индустрију?

У години коју испраћамо промет у ИКТ сектору био је 3.300 милијарди долара (поменутих 6,8 посто мањи). Највећи пад је у индустрији хардвера 16,6 процената, затим у телекомуникацијама (4 посто) на које отпада око половина колача. На трећем месту је софтвер с падом од 2,1 одсто. Услуге су остале на истом као у 2008. Шта ће покренути индустрију? Готово сигурно појава оперативног системаWindows 7.

У којим подручјима се очекују највећа улагања? Шта је то стављено у сам врх листе важности?

Очекује се повећана набавка новог софтвера за владе многих земаља, нарочито у другој половини 2010! И укупна продаја птограма треба да порасте за 4,5 посто, а хардвера да буде на нивоу ове године. Најављује се да ће телекомуникације забележити пораст од 3,2 одсто.

Као што се може претпоставити, на светску трговину ИКТ утичу директори информатике (CIO). Ове године били су разапети између мерења трошкова и вредности, као у надвлачењу конопца. Прва три изазова у 2009. била су: 1. унапређење пословања, 2. смањење трошкова и 3. побољшање учинка запослених у ИТ-ију. Велики ИТ сектори мораће и да продају своје знање да би опстали.

Најављује се све већи уплив вештачке интелигенције и у пословању компанија. Чиме се то објашњава?

Као што Виљем Гибсон, писац више научнофантастичних романа, рече: „Будућност је већ ту, само што није подједнако распоређена”. Увелико се примењују решења на начелима вештачке интелигенције: препознавање говора, распознавање ликова, машинско превођење језика. Ту су и велики екрани на додир, невероватни интерфејси... Сва пословодства највећих светских компанија радо су у 2009. набављале ове новотарије. Куцнуо је час да се и овако трошкови смање.

Колико се у Србији уважавају оваква предвиђања?

У Србији су улагања у базе знања из дана у дан све већа. За претходне три године десетак највећи компанија почело је да користи „Гартнерове”технолошке увиде, а тај број је у сталном порасту. Према мојим сазнањима, то чине веома успешно. Срби воле да гледају у будућност, а ми им тако нешто нудимо.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.