Чекање на господина правог

„Остаћу сама све док не наиђе неки мушкарац који ће ми се стварно допасти и са којим могу да планирам лепу будућност. Једноставно речено, више не желим да губим време са момцима који не знају шта хоће и који имају само један циљ: што више освојених жена“, само су неке од реченица које ми је у обиласку радњи и испробавању крпица саопштила пријатељица Нена. Добро сам знала да је дубоко разочарана због раскида са дугогодишњим дечком Дарком, али ју је још више погодило сазнање што је он неколико дана после тог чина пронашао другу.

– Стварно ми нису јасни мушкарци као што је он. Не знам да ли увек наиђем на погрешног типа, али док ја проводим дане у сузама и утеху налазим у грицкању слаткиша, они за тили час пронађу другу. Боље да будем сама, него са било ким. И стрпљиво чекам да наиђе господин прави – додала је Нена.

Да ли из освете, због жеље да што пре забораве бившу или због тога што им се стварно допала нека дама, чињеница је да мушкарци много брже прелазе из везе у везу него што то ради већина жена. Многе жене које добро познајем године проводе у самоћи, јер немају снаге да поново „преживљавају“ зближавање са неким мушкарцем, због страха да ће се везати за њега, а да ће убрзо бити одбачене. Неке нису спремне на везу са неким ко им се не допада, само зато да би се рекло да имају неког. Због тога се одлучују на самовање...

Такве жене радије пристају на то да их цела фамилија сматра чудном особом, само зато што су превалиле тридесету, а још нису у браку, него што ће себи дозволити „луксуз“ да буду са неким „пролазним“ фрајером. Кад све ставе на папир, оне схвате да се у друштву таквог мушкарца не осећају пријатно и да њихова „жртва“ виђања са мушкарцем од којег им не заигра срце само да би имале са ким да иду на породичну прославу и да их сви не би гледали испод ока, тражећи им мане због чега никако не могу да се скрасе, ипак, није вредна труда.

Нека истраживања показују да је у последње три деценије удвостручен број слободних жена, а трећина неудатих живи сама до тренутка када се треба пензионисати. Неке од њих се осећају пријатно у својој самоћи, али већина и даље чека оног правог. У чему је грешка? И зашто га никад не налазе? Одговор вероватно лежи у једној сасвим једноставној тези: са годинама сви постајемо саможиви и постављамо све веће критеријуме о томе какву бисмо особу желели поред себе. Па у јурњави за савршенством без мане негде изгубимо компас и не погледамо себе у огледалу да видимо какви смо ми. А с друге стране, да би се упознао господин прави, није решење живети по шаблону кућа–посао–кућа, већ треба се дружити са позитивним људима и излазити на она места где се могу срести људи истог интересовања.