Аналитичари потценили грађане

Сви смо оманули. Баш сви – признаје Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива, упоређујући излазност на недељним председничким изборима са проценама које су агенције и истраживачи давали пре гласања. А та разлика је износила од 11 до 21 одсто!

Најближу процену изнео је Центар за слободне изборе и демократију, по којој је излазност била око 52 одсто, односно око 3,7 милиона гласача. У Стратеџик маркетингу процењивали су да ће изаћи око 46 одсто бирача (3,1 милион), док је сам Николић предвиђао излазност од 40 до 45 одсто.

– Потценили смо способност грађана да оцене ове изборе као судбоносне за одређивање пута којим ће Србија да крене у будућност, да ли ће то да буде пут интеграције у Европу или пут у изолацију – каже Николић за „Политику” и додаје – добро је да смо их потценили, јер се показало да су људи много свеснији него што смо мислили. Грађани су, према његовим речима, показали велику политичку зрелост, коју истраживачи нису успели да препознају у својим испитивањима јавног мњења.

– Једноставно, нисмо довољно ценили спремност грађана да реагују у тренутној ситуацији и да изађу на изборе – закључује Николић и процењује да ће излазност бити велика и у другом кругу и да ће највероватније бити на нивоу одзива бирача у првом кругу.

– Не би ме изненадило да излазност буде и мало већа него у недељу и мислим да ће то ићи у корист Бориса Тадића. Али, разлика ће да буде веома мала – каже Николић.

Ако би излазност на биралишта 3. фебруара била на нивоу од недеље, када је изашло око 4,1 милион бирача, то би значило да би победник морао да освоји више од два милиона гласова!

Већи одзив бирача, референдумског типа, у другом кругу председничких избора очекује и Зоран Лучић, извршни директор Цесида. Он је за Б92 изјавио да му је „најзанимљивије шта ће бити са оним бирачима који нису гласали у првом кругу, колико ће њих изаћи и коме ће пружити подршку”.

– Од њих зависи какав ће бити исход ових избора – закључио је Лучић, који је разлоге за погрешну процену излазности нашао и у томе што су њихова истраживања рађена у децембру.

– После тога подигнута је изборна температура, па је повећана и излазност – додаје он.

Уз примедбу да лично није износио никакве процене, с обзиром на то да не ради ни у једној агенцији, политички аналитичар Дејан Вук Станковић, каже да је овако велика излазност изненађење за све. Он објашњење налази, пре свега, у томе да су изборима доминирале две теме – судбина Косова и Метохије и пут којим ће Србија даље ићи у европске интеграције. Грађане је, према његовим речима, на бирачка места извела и „умерена кампања, која није била негативна”.

– То је много више мотивисало бираче да гласају – каже Дејан Вук Станковић и примећује да је приметан тренд да се људи све више укључују у политички живот, што је, како каже, похвално.

Тај тренд постоји још од референдума за доношење Устава Србије 2006. године, када је изашло више од 50 одсто уписаних бирача, а настављен је и на парламентарним изборима пре годину дана када је излазност била незнатно већа од 60 одсто.

Иако не поседује никаква истраживања и оцењује да је веома незахвално предсказивати без релевантних података, Дејан Вук Станковић предвиђа да ће излазност у другом кругу надмашити одзив бирача из првог круга гласања, а све зависи од тога колико ће Томислав Николић и Борис Тадић успети да сачувају своје гласаче, али и да привуку бираче њихових противкандидата, као и оне који нису изашли на биралишта у недељу.

М. Р. Петровић