Јелашић и Антић

Знамо да се у Србији сви разумеју у репрезентацију, политику и девизни курс. Тако ових дана навијачи траже од Радомира Антића да у репрезентацију врати Дејана Рамба Петковића. Рамбо је један од најбољих играча бразилске лиге, да је Бразилац играо би за бразилску репрезентацију, па је логично да је добар кандидат и за наш национални тим. Ипак, селектор Антић највероватније неће позвати Петковића у репрезентацију, пошто не жели да мења тим који побеђује (што би рекао премијер Цветковић). Оба аргумента су утемељена. Ко је у праву? Навијачи или Антић? Антић, јер је заслужио наше поверење. Али, не дај боже да лоше прођемо на Светском првенству, прво што ће му се замерити јесте Рамбо...

Гувернер Радован Јелашић нема тај луксуз да га јавност остави на миру. Поштено, није то ни заслужио, пошто монетарна политика НБС под његовим вођством није увек била конзистентна, одмерена, па ни успешна. Ипак, ових дана се води права хајка против гувернера. Кажу да НБС треба да спречи пораст девизног курса, јер се привреда ,,дави“. Гувернер одговара да НБС не може да брани курс. Јавност се поделила у два табора. Једни указују на чињеницу да слабљење динара поскупљује кредите, квари билансе предузећа, да је то одмазда пословних банака због снижавања референтне каматне стопе, да банке желе да прикажу мањи профит на крају године и плате мањи порез. Други кажу да су бунџије велики дужници (и неки тајкуни) и да не треба њима удовољавати, да пораст курса одговара извозницима и заради девиза, да је реч у уобичајеним сезонским осцилацијама и да не треба трошити девизне резерве на узалудну одбрану динара.

Као у случају селектора Антића, аргументи једних и других јесу логични, резоновање исправно, али у погледу поруке за политику курса и интервенције на девизном тржишту, јасно је, не могу сви бити у праву. Не може се, наиме, курс пустити (да ,,плива“) и чврсто контролисати.

Ако говоримо о кредибилитету и доследности, онда се ни једни ни други не могу баш подичити. До јесени прошле године привредници су, као сада, нападали гувернера, али тада за пренизак курс (,,јак динар уби привреду“)! Да нешто питам: курс од 76 динара за евро није био добар, није то ни курс од 96, па да се нађемо, рецимо, на 86 и ту останемо? Ако неки мисле да претерујем, нека се само присете шта се десило ових дана. Курс је порастао за динар-два, а реаговало се као да је експлодирао за 10-20 динара.

Ни НБС често није убедљива. На крају претходне и почетком ове године продала је милијарду евра да би спречила ,,прекомерне дневне осцилације курса“. То ипак није било кориговање спорадичних осцилација курса, то је било мучно зауздавање његове дугорочне узлазне путање. Готово свакодневним интервенцијама НБС је показала да ни сама не верује у пливање динара. (А курс је, сведоци смо, порастао и поред тог зауздавања.)

Дакле, претходно понашање и резултати актера у ,,курсној полемици“ не помажу (као у случају Антића). Ко је онда у праву? Мој одговор је – гувернер Јелашић. НБС треба (више него прошле године) да се придржава своје монетарне стратегије, коју је на време обнародовала и која се показала исправном за државе попут Србије. Та стратегија је циљање инфлације, а режим курса је флуктуирајући. Управо промене курса – његов пад или пораст – указују на промене у земљи и окружењу и служе да амортизују ударе. Пораст курса са 76 на 96 динара треба тумачити управо као ублажавање удара кризе – да се курс није прилагодио имали бисмо оштрији пад привредне активности, извоза и девизних резерви. Последице за неке јесу болне, али је важно да су били упозорени и свесни да ризикују. Привреда је бар могла, ако грађани нису, да се различитим методима заштити од ризика девизног курса.

Да ли ће наша привреда бити у мањим проблемима у следећој години? То не знам, као што не знам да ли ће Антић и репрезентација на Светском првенству испунити (традиционално висока) очекивања. Ипак, ако пође по злу, за то неће бити одговорно актуелно слабљење динара, као што изостављање Рамба не би био разлог за неуспех фудбалера.

професор Мегатренд универзитета