Од Марадоне до Месија

Фудбалски шампионати света за играче до 17 и 20 година јесу места где су се рађале нове звезде, али и догађаји где су тренутни блесак и инспирација стварали лажну слику о „будућим великанима”. Ове године назив најбољих понели су Сани Емануел (Нигерија) и Доминик Адијах (Гана) чији би избор већ наредна година могла да потврди или демантује…

Фифа је до сада организовала 13 такмичења за дечаке до 17 година старости (прва три до 16) и 17 до 20 година. Код првих обе награде на истом такмичењу освојили су Француз Флоран Синама Понгол и Шпанац Сеск Фабрегас, а код других Бразилац Ђеовани и Аргентинци Хавијер Савиола, Лионел Меси и Серхио Агуеро, а ове године прикључио им се и Доминик Адијиах из Гане.

Без сумње највећу славу и популарност „у свету одраслих” доживео један од двојице најбољих фудбалера света свих времена Дијего Армандо Марадона. Многи су били сигурни да је свет добио новог Пелеа, када је у Јапану 1979. године предводио Аргентину ка првој златној медаљи на Другом омладинском мундијалу. Пред генерацијом, коју је с клупе маестрално водио славни Сезар Луис Меноти, редом су падали: Индонезија 5:0, Југославија 1:0, Пољска 4:1 (сви у групи), Алжир 5:0 (четвртфинале), Уругвај 2:0 (полуфинале) и у финалу бранилац пехара СССР 3:1. Марадона је бар једанпут савладао сваког голмана, изузев Томислава Ивковића. Са шест голова био је други стрелац иза свог потоњег кума Рамона Дијаза који је дао два више.

(/slika2)Касније је увесељавао публику где год се појавио, а најчешће у Аргентини, Шпанији и Италији где је играо, редом, за Аргентинос јуниорс, Боку јуниорс, Барселону, Наполи, Севиљу, Њувелс олд бојс и поново Боку јуниорс. Тринаест година носио је дрес „гаучоса”. Одиграо је 91 утакмицу и постигао 34 поготка а своје најбоље партије пружао је на светским шампионатима у Мексику 1986 (титула) и у Италији 1990 (финале).

Стопама Марадоне кренуо је Хавијер Савиола. Најбољи играч и са рекордних 11 голова најбољи стрелац 13. такмичења омладинаца одржаног управо у земљи пампаса у првој години трећег миленијума покушао је да примени исти рецепт преласком из Ривер Плате у Барселону, али се није наметнуо као вођа, па је позајмљиван Монаку и Севиљи, затим препуштен највећем ривалу Реалу из Мадрида, а данас носи дрес Бенфике.

Данас тренутно најбољи фудбалер света Лионел Меси био је звезда 15. шампионата. Иако има свега 169 цм, више је од обојице својих земљака претходника (Савиола 168, Марадона 165). Већ је одиграо 41. меч за национални тим (13 голова). Освојио је злато на Олимпијским играма у Пекингу 2008, десет трофеја с Барселоном од којих и две Лиге шампиона 2006. и 2009. „Зарадио” је и чак 28 индивидуалних признања (Марадона „само” 25), међу којима су и: најбољи млади фудбалер Европе за 2007, играч године у Аргентини 2005. и 2007, најбољи играч света изабран од професионалних фудбалера у последње три године, најбољи стрелац прошлог циклуса Лиге шампиона... Недавно је понео назив најбољег у Европи у избору „Франс фудбола”.

(/slika3)Запажене сениорске каријере остварили су и Владимир Васиљевич Бесонов, Фарија да Силва Ђеовани, Роберт Просинечки, Барето Фарија Бизмарк, Олег Анатолевич Саленко... Више се очекивало од Себастијана Бестарда Лосаде, Марсела Витечека, Герлина да Силве Адријана, Рибеира Декоса Каја, Мартинса Болцана Адаилтона...

На такмичењима кадета славу су стекли Европљанима углавном мало познати фудбалери, јер их је већина из земаља ван Старог континента. Најпознатији међу њима су капитен и најбољи стрелац америчке репрезентације Лендон Донован, па Бразилац Андерсон Оливеира (Манчестер јунајтед) и Мексиканац Карлос Вела (Арсенал), Ни Одарти Лампти из Гане, Вилсон Орума из Нигерије... Од Европљана истакли су се капитен Арсенала, Шпанац Фабрегас, нападач мадридског Атлетика, Француз Синама Понгол, везиста Бајерна позајмљен Бајеру Немац Тони Крос...

Ђорђе Смиљанић

-----------------------------------------------------------

Златни „Чилеанци”

Репрезентација некадашње Југославије два пута је учествовала на шампионатима омладинаца. Генерација Томислава Ивковића, Ивана Пудара, Звонка Живковића, Бошка Ђуровског, Звонка Варге, Недељка Милосављевића, Владе Чапљића и осталих, вођени Иваном Топлаком 1979. године није прошла такмичење по групама, пошто је изгубила од Пољске с 2:0 и Аргентине 1:0, а на крају поразила Индонезију с 5:0.

Осам лета касније изабраници селектора Мирка Јозића попели су се на кров света. У Чилеу 1987. Драгоје Лековић, Бранко Брновић, Роберт Јарни, Дубравко Павличић, Славољуб Јанковић, Игор Штимац, Зоран Мијуцић, Звонимир Бобан, Роберт Просинечки, Милан Павловић, Предраг Мијатовић, Томислав Пиплица, Давор Шукер, Гордан Петрић, Перо Шкорић, Дејан Антонић, Славиша Ђурковић и Ранко Зиројевић освојили су златну медаљу.

Најпре су у групи славили против домаћина Чилеа с 4:2, Аустралије 4:0 и Тогоа 4:1, а затим су редом „падали” Бразил 2:1, Немачка ДР 2:1 и у финалу СР Немачка бољим извођењем једанаестераца 5:4 (1:1).

-----------------------------------------------------------

На реду Србија

Србија је домаћин Европског првенства 2011. за кадете (играчи рођени после 1. јануара 1994), па је то идеална прилика да се њени фудбалери квалификују за Мундијал. Јер, с тог такмичења чак шест од осам учесника стећи ће право играња на Светском шампионату исте године у Мексику.

-----------------------------------------------------------

Витечек и Адријано

Марсел Витечек, Немац пољског порекла (рођен у Катовицама), био је најбољи стрелац Мундијала за кадете 1985, а две године касније и за омладинце. У млађим категоријама играо је за Пост СВ Оберхаузен Рејланд, Ротвајс из Оберхаузена и Бајер из Ирдингена. Сениорску каријеру после Ирдингена наставио је у Кајзерслаутерну, Бајерну и Борусији из Менхенгладбаха, а завршио у Ватеншајду и Албштаду. Иако је блистао у млађим категоријама, ни приближно није био успешан међу сениорима.

Бразилац Адријано да Силва је 1991. био голгетер до 17 година, а 1993. најбољи играч до 20. Међутим, није успео да се наметне. Покушавао је да каријеру направи у многим бразилским клубовима попут: Гваранија, Ботафога, Хувентуда, Атлетико Минеира, Ресифеа, Сао Паула, Бахије... У Европи је био члан Ксамакса и Погона из Шћећина, а у Јапану Урава редса. Никада није обукао дрес најбољег националног тима петоструког првака света.