Od Maradone do Mesija

Fudbalski šampionati sveta za igrače do 17 i 20 godina jesu mesta gde su se rađale nove zvezde, ali i događaji gde su trenutni blesak i inspiracija stvarali lažnu sliku o „budućim velikanima”. Ove godine naziv najboljih poneli su Sani Emanuel (Nigerija) i Dominik Adijah (Gana) čiji bi izbor već naredna godina mogla da potvrdi ili demantuje…

Fifa je do sada organizovala 13 takmičenja za dečake do 17 godina starosti (prva tri do 16) i 17 do 20 godina. Kod prvih obe nagrade na istom takmičenju osvojili su Francuz Floran Sinama Pongol i Španac Sesk Fabregas, a kod drugih Brazilac Đeovani i Argentinci Havijer Saviola, Lionel Mesi i Serhio Aguero, a ove godine priključio im se i Dominik Adijiah iz Gane.

Bez sumnje najveću slavu i popularnost „u svetu odraslih” doživeo jedan od dvojice najboljih fudbalera sveta svih vremena Dijego Armando Maradona. Mnogi su bili sigurni da je svet dobio novog Pelea, kada je u Japanu 1979. godine predvodio Argentinu ka prvoj zlatnoj medalji na Drugom omladinskom mundijalu. Pred generacijom, koju je s klupe maestralno vodio slavni Sezar Luis Menoti, redom su padali: Indonezija 5:0, Jugoslavija 1:0, Poljska 4:1 (svi u grupi), Alžir 5:0 (četvrtfinale), Urugvaj 2:0 (polufinale) i u finalu branilac pehara SSSR 3:1. Maradona je bar jedanput savladao svakog golmana, izuzev Tomislava Ivkovića. Sa šest golova bio je drugi strelac iza svog potonjeg kuma Ramona Dijaza koji je dao dva više.

(/slika2)Kasnije je uveseljavao publiku gde god se pojavio, a najčešće u Argentini, Španiji i Italiji gde je igrao, redom, za Argentinos juniors, Boku juniors, Barselonu, Napoli, Sevilju, Njuvels old bojs i ponovo Boku juniors. Trinaest godina nosio je dres „gaučosa”. Odigrao je 91 utakmicu i postigao 34 pogotka a svoje najbolje partije pružao je na svetskim šampionatima u Meksiku 1986 (titula) i u Italiji 1990 (finale).

Stopama Maradone krenuo je Havijer Saviola. Najbolji igrač i sa rekordnih 11 golova najbolji strelac 13. takmičenja omladinaca održanog upravo u zemlji pampasa u prvoj godini trećeg milenijuma pokušao je da primeni isti recept prelaskom iz River Plate u Barselonu, ali se nije nametnuo kao vođa, pa je pozajmljivan Monaku i Sevilji, zatim prepušten najvećem rivalu Realu iz Madrida, a danas nosi dres Benfike.

Danas trenutno najbolji fudbaler sveta Lionel Mesi bio je zvezda 15. šampionata. Iako ima svega 169 cm, više je od obojice svojih zemljaka prethodnika (Saviola 168, Maradona 165). Već je odigrao 41. meč za nacionalni tim (13 golova). Osvojio je zlato na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008, deset trofeja s Barselonom od kojih i dve Lige šampiona 2006. i 2009. „Zaradio” je i čak 28 individualnih priznanja (Maradona „samo” 25), među kojima su i: najbolji mladi fudbaler Evrope za 2007, igrač godine u Argentini 2005. i 2007, najbolji igrač sveta izabran od profesionalnih fudbalera u poslednje tri godine, najbolji strelac prošlog ciklusa Lige šampiona... Nedavno je poneo naziv najboljeg u Evropi u izboru „Frans fudbola”.

(/slika3)Zapažene seniorske karijere ostvarili su i Vladimir Vasiljevič Besonov, Farija da Silva Đeovani, Robert Prosinečki, Bareto Farija Bizmark, Oleg Anatolevič Salenko... Više se očekivalo od Sebastijana Bestarda Losade, Marsela Vitečeka, Gerlina da Silve Adrijana, Ribeira Dekosa Kaja, Martinsa Bolcana Adailtona...

Na takmičenjima kadeta slavu su stekli Evropljanima uglavnom malo poznati fudbaleri, jer ih je većina iz zemalja van Starog kontinenta. Najpoznatiji među njima su kapiten i najbolji strelac američke reprezentacije Lendon Donovan, pa Brazilac Anderson Oliveira (Mančester junajted) i Meksikanac Karlos Vela (Arsenal), Ni Odarti Lampti iz Gane, Vilson Oruma iz Nigerije... Od Evropljana istakli su se kapiten Arsenala, Španac Fabregas, napadač madridskog Atletika, Francuz Sinama Pongol, vezista Bajerna pozajmljen Bajeru Nemac Toni Kros...

Đorđe Smiljanić

-----------------------------------------------------------

Zlatni „Čileanci”

Reprezentacija nekadašnje Jugoslavije dva puta je učestvovala na šampionatima omladinaca. Generacija Tomislava Ivkovića, Ivana Pudara, Zvonka Živkovića, Boška Đurovskog, Zvonka Varge, Nedeljka Milosavljevića, Vlade Čapljića i ostalih, vođeni Ivanom Toplakom 1979. godine nije prošla takmičenje po grupama, pošto je izgubila od Poljske s 2:0 i Argentine 1:0, a na kraju porazila Indoneziju s 5:0.

Osam leta kasnije izabranici selektora Mirka Jozića popeli su se na krov sveta. U Čileu 1987. Dragoje Leković, Branko Brnović, Robert Jarni, Dubravko Pavličić, Slavoljub Janković, Igor Štimac, Zoran Mijucić, Zvonimir Boban, Robert Prosinečki, Milan Pavlović, Predrag Mijatović, Tomislav Piplica, Davor Šuker, Gordan Petrić, Pero Škorić, Dejan Antonić, Slaviša Đurković i Ranko Zirojević osvojili su zlatnu medalju.

Najpre su u grupi slavili protiv domaćina Čilea s 4:2, Australije 4:0 i Togoa 4:1, a zatim su redom „padali” Brazil 2:1, Nemačka DR 2:1 i u finalu SR Nemačka boljim izvođenjem jedanaesteraca 5:4 (1:1).

-----------------------------------------------------------

Na redu Srbija

Srbija je domaćin Evropskog prvenstva 2011. za kadete (igrači rođeni posle 1. januara 1994), pa je to idealna prilika da se njeni fudbaleri kvalifikuju za Mundijal. Jer, s tog takmičenja čak šest od osam učesnika steći će pravo igranja na Svetskom šampionatu iste godine u Meksiku.

-----------------------------------------------------------

Viteček i Adrijano

Marsel Viteček, Nemac poljskog porekla (rođen u Katovicama), bio je najbolji strelac Mundijala za kadete 1985, a dve godine kasnije i za omladince. U mlađim kategorijama igrao je za Post SV Oberhauzen Rejland, Rotvajs iz Oberhauzena i Bajer iz Irdingena. Seniorsku karijeru posle Irdingena nastavio je u Kajzerslauternu, Bajernu i Borusiji iz Menhengladbaha, a završio u Vatenšajdu i Albštadu. Iako je blistao u mlađim kategorijama, ni približno nije bio uspešan među seniorima.

Brazilac Adrijano da Silva je 1991. bio golgeter do 17 godina, a 1993. najbolji igrač do 20. Međutim, nije uspeo da se nametne. Pokušavao je da karijeru napravi u mnogim brazilskim klubovima poput: Gvaranija, Botafoga, Huventuda, Atletiko Mineira, Resifea, Sao Paula, Bahije... U Evropi je bio član Ksamaksa i Pogona iz Šćećina, a u Japanu Urava redsa. Nikada nije obukao dres najboljeg nacionalnog tima petostrukog prvaka sveta.