Зашто се лажемо?

Свака особа, укључујући и оне најморалније, слаже макар једном у животу, закључак је истраживања рађеног на америчком универзитету. Психолози су утврдили да су највећи „лажови” управо они који у просеку, дневно, изговоре 24 неистините тврдње. На питање зашто људи лажу, наведени су следећи разлози – избегавање одговорности, жеља да се буде прихваћен у друштву, због страха од неразумевања и прекора околине, казне, па све до разних патолошких стања. У сваком случају, методама барона Минхаузена људи се, пре свега, служе како би у очима других улепшали слику о себи, изазвали дивљење или можда повећали сопствени утицај и моћ.

Још је Черчил истицао да се највише лаже због љубави, у лову и током председничких кампања. Међутим, поставља се питање ко чешће, а ко успешније лаже? Односно да ли постоји разлика између мушких и женских лажи?

Познаваоци ове тематике направиће јасну разлику и без двоумљења рећи ће како се мушке лажи претежно везују за њихов его, новчаник и брачно стање. А жене ? Иако их многи сматрају лукавијим полом и без конкуренције у овој дисциплини, изгледа да оне најрадије заобилазе истину када говоре о својим килограмима, годинама, али и бившим момцима или мужевима.

Лаж и морал

Уколико се пође од народног веровања да су „у свакој лажи кратке ноге”, сасвим је сигурно да је за ово скривање, осим талента, потребно и добро памћење, јер у супротном лажљивци ризикују да буду брзо разоткривени.

Др Јовица Стојановић, наш угледни антрополог и аутор књиге „Човек и лаж”, сматра да чим се помене лаж, у сваком од нас, пробуди се лако заспали моралиста који одмах осуђује овакав тип понашања.

„Лаж нам није ни изблиза тако мрска и далека како то желимо да прикажемо. Можда нигде нисмо толико лицемерни као у осуђивању лажи. Јер осуђујући туђе лажи ми заправо осуђујемо сопствену лажљивост”, пише у Стојановићевој књизи.

Он примећује како се уметност лагања данас најбоље огледа у производњи виртуелне стварности која нас у ери компјутерске технологије одржава. Овај стручњак напомиње да ма колико била осуђивана лаж је, заправо, кроз векове увек и свугде била прикривено цењена и величана.

– Људи могу да лажу из различитих мотива и побуда. Лаже се из пристојности, из потребе за другачијим идентитетом, има ситуација када се то чини и из сажаљења према другој особи. Рецимо, када жени не можете лако да признате да не гајите осећања према њој – сматра овај антрополог.

Он сматра да је људска цивилизација далеко догурала у овој техници и како је огољену, директну лаж човек данас заменио далеко софистициранијом методом. Почео је да се служи полуистинама, које су још опасније.

Мушкарци лажу чешће, жене боље

Нажалост, дошло је време када се једни другима све више смешкамо, удварамо се, јер смо израчунали да нам је то далеко корисније него да саговорнику „саспемо” истину у лице. Више нисмо у стању ни да кажемо истину, јер се плашимо да онај коме се поверимо постаје власник нашег живота и наше слободе, сматра овај угледни антрополог.

Неистинама се подједнако служе сви, али мушкарци лажу чешће, а жене, сматра он, чине то боље, аргументованије и темељније. Ако је лаж насиље над истином, треба да знамо да и истина често уме да буде насиље над животом, закључује др Јовица Стојановић.

Може ли лаж да буде опасна и како препознати особу која жели да вас превари? Без обзира у које сврхе да се користи, личне, емотивне, друштвене или историјске, прикривање истине је, слажу се стручњаци, опасна игра уколико се не ограничи на време. Они нас уверавају да је профил Пинокија, данас, увелико препознатљив. Уколико је поглед вашег саговорника више прикован за земљу него усмерен ка вама, а његово лице током разговора постаје неприродно црвено, осмехује се само уснама, а не очима, шири зенице, подиже обрве и не воли да га много испитујете, имајте на уму да „купује” време за још једну неистину.