Налози за набавке – написмено

Е па, шефе, то тако више неће моћи. Мада је у Србији тешко замислити да обичан државни службеник ту реченицу сручи у лице свом претпостављеном, и још теже да то напише и потпише а да приликом следећег оцењивања не заради недовољну оцену и место на листи прекобројних, тај тренутак је у овдашњој администрацији све ближи. На срећу пореских обвезника чији новац, како је потврдила и прва ревизија буџета, цури на све стране, а понајвише кроз нејавне и мимо закона спроведене набавке.

Ту привилегију и одговорност да шефу кажу „не”, убудуће ће имати службеници за јавне набавке. А штитиће их законске одредбе и процедуре. Или би тако требало да буде по закону.

Законом о јавним набавкама донетим децембра прошле године, који је летос подржан и пакетом подзаконских аката, предвиђено је да сви наручиоци, од обданишта до јавних предузећа, који у 2010. години имају планиране набавке робе и услуга вредније од 30 милиона динара, убудуће имају једног или више обучених и сертификованих службеника за јавне набавке. Уз то, Стратегијом развоја интерне финансијске контроле у јавном сектору предвиђено је да се пропишу интерне процедуре управљања и комуникације, како би се лоцирала одговорност у процесу јавних набавки и избегла ситуација у којој службеници који се тиме баве раде по налогу претпостављених, чак и кад је то мимо закона.

– Тиме би се увела правила и поставиле основе ове важне и одговорне професије, која захтева и специфична знања. Стога су Министарство финансија и Управа за јавне набавке развили сертификациони програм, који према оцени Центра УН за јачање капацитета у области јавних набавки одговара обавезној обуци коју пролазе службеници у Великој Британији – објашњава Предраг Јовановић, директор Управе за јавне набавке.

Осим оспособљавања службеника за правилно спровођење јавних набавки, како напомиње, неопходно је да се створе услови и одговарајуће окружење које ће им омогућити да се они заиста тако и понашају.

То, каже, подразумева да се успоставе процедуре, системи и стандарди у раду, као и обавеза документовања свих фаза у јавним набавкама. Да уколико неко изда налог за јавну набавку мимо закона и буде упозорен, о томе остане писани траг.

То би имало превентивно дејство, али би и обезбедило лако и прецизно идентификовање грешака одговорних и олакшало ревизију, констатује Јовановић.

Иначе, обавеза републичких и локалних органа и организација да сачине нову систематизацију, која ће бити прописана законима о одређивању максималног броја чиновника, прилика је да се, онде где не постоје, предвиде радна места службеника за јавне набавке и интерних ревизора. Процењује се да би Србија требало да има око 6.000 службеника за јавне набавке, што не значи да ће и за толико бити више државних чиновника, јер је обука намењена пре свега постојећим службеницима.

Недавни извештај Државне ревизорске институције открио је и још један потенцијални разлог неправилности у трошењу државних пара. Већини државних институција недостају интерне процедуре управљања које су у складу са савременим стандардима и системи интерне контроле њиховог спровођења. Од 25 буџетских корисника који су, по Закону о буџетском систему, обавезни да успоставе систем интерне контроле, интерну ревизију за сада има само пет. Уз то, само су три општине успоставиле квалитет управљања по међународном стандарду ИСО 9001.

– То више није само питање морала и поштовања закона већ пре свега развојно питање. Србији ће предајом кандидатуре за ЕУ бити доступни много већи претприступни фондови, а они државни и органи локалне самоуправе који немају успостављен систем управљања и контроле неће моћи да користе средства за своје пројекте –  упозорава Јовановић.

(Сутра: Тајни рат против комараца )

Весна Јеличић

-----------------------------------------------------------------------

Уштеде на порталу

После неколико година, Србија је у 2009. добила похвале Европске комисије и Светске банке за напредак на терену јавних набавки (које би државни ревизор могао да евидентира у наредним контролама буџета), а Предраг Јовановић, директор Управе за јавне набавке и ОЕБС-ово признање „Личност године” у области економске транспарентности.

– Напредак се огледа, пре свега, у доношењу новог закона о јавним набавкама и пратећих подзаконских аката, чиме је заокружен регулаторни оквир у овој области. У извештајима међународних организација посебно се истиче повећана транспарентност, тј. „отварање јавних набавки” које је омогућено увођењем портала јавних набавки на коме ће, како се процењује, до краја године бити објављено око 20.000 огласа са око 120.000 посетилаца. Пошто је оглашавање на порталу бесплатно, уштеда се мери са око 800 милиона динара. Осим портала, као веома значајну новину међународне институције оцењују и сертификацију службеника за јавне набавке – објашњава Јовановић.