Србија постаје депонија штетних играчака

Родитељи мисле да је уместо да уштеде неколико стотина динара купујући играчку на уличној тезги, за њиховог малишана безбедније ако му забаву пазаре у продавници. На производима које „ваљају” улични препродавци декларације као потврде квалитета углавном нема, а ако је и има, тешко јој је поверовати, јер налепљена је на кутију за лутке у коју је спакован пиштољ. Такве играчке немају потврду да их је контролисала гранична санитарна инспекција, као што махом немају ни доказ о пореклу. Све то не значи да се опасност може избећи ако се купују у продавници јер ни играчке на рафовима не морају бити здравствено исправније од оних са картонских кутија на улици.

Готово све играчке на српском тржишту потичу из Кине, што не мора одмах бити знак за узбуну. Велике светске компаније одавно су изместиле производњу на Далеки исток, где су отвориле погоне у којима се ради по западним стандардима. Наш проблем је што, кажу домаћи произвођачи и увозници, као и стручњаци из државних институција, српски закон и правилник, усвојени још 1991. године, не налажу инспекцији да провери садрже ли играчке многе штетне супстанце забрањене у производима на тржишту Европске уније.

– Србија је постала депонија штетних производа за најмлађе. Застарели закони и правилници главни су разлози због којих код нас свако може да налети на небезбедан дечји производ. Због тога поједини увозници смеју свесно да допремају штетну робу – упозорава Владимир Јешић, са портала Бебац.

У току прошле године, кажу у санитарној пограничној инспекцији, забрањен је увоз око 22 тоне различитих врста играчака, док би ове године та бројка могла бити умањена јер је приметан пад увоза ових производа. У Сектору за санитарни надзор Министарства здравља напомињу да је увозник дужан да пре царињења пријави сваку пошиљку дечјих играчака како би била утврђена њена здравствена исправност.

– Најчешћи разлози неисправности ових пошиљки су хемијска или органолептичка неисправност, повећана миграција тешких метала, непостојаност материјала, опадање косе са лутака... Када се утврди да је производ неисправан, следи обавезна забрана увоза, повраћај робе испоручиоцу или њено уништење ако повраћај није могућ – истиче др Зоран Николић, начелник пограничне санитарне инспекције.

Поступак контролисања обухвата контролу документације, преглед услова транспорта, тачније складиштења, физички преглед робе, органолептички преглед и слање узорака робе на лабораторијску проверу. Сваку пошиљку обавезно прати и исправа надлежног органа земље извозника да је здравствено исправна – напомиње др Николић.

Од увозника се захтева и потпун превод декларације, односно упутства и ограничења за коришћење. Али, декларација каткад није гарант квалитета производа.

– Дешава се да ознаку CE, потврду да производ може да буде пуштен у промет, увозници лепе на играчке које нису безбедне. Тако се прикрива да је 99 одсто играчака на нашем тржишту очајног квалитета, мада то не значи да је већина здравствено неисправна. Ми правимо играчке по европским стандардима и од квалитетних домаћих сировина, само што су оне скупље. Муштерије нам онда приговарају да хоћемо да их „одеремо” јер су на улици виделе исту играчку са троструко нижом ценом, али не схватају да су наши производи безбеднији по њихову децу – каже Славиша Петровић, власник „Д. С. вуд арта”, један од само десетак домаћих произвођача играчака.

Упутства родитељима понудиће портал www.bebac.com, на којем ће почетком наредне недеље бити постављен интерактивни водич кроз небезбедне производе за децу.

М. Бракочевић - В. Вукасовић

-----------------------------------------------

Опрезно са деловима играчака

Деца у непосредном контакту са неисправним играчкама могу озбиљно да се повреде, опеку или добију напад гушења. Многи артикли пуњени су разним врстама отпада, а опасност су и реплике оружја, као и мини-мотоцикли.

– Деца најчешће гутају ситне предмете попут кликера или новчића. Ако прогутају предмет овалног облика, највероватније ће га избацити кроз неку од наредних столица. Када поједу део играчке који је оштријих ивица, неопходно је урадити нативни снимак дететовог абдомена којим ће бити утврђено место где се предмет налази. Деца тада могу да почну да кашљу или да се гуше, поготово ако страно тело доспе до дисајних путева. Гутањем оштрог предмета, могу да буду оштећени једњак, желудац, црева… – истиче др Емилија Јеленковић, педијатар београдског Дома здравља „Стари град”.