Пресуда Караџићу 2014. године

Савет безбедности УН продужио је мандат сталним и привременим судијама Хашког трибунала до 2012. године, а ово тело Уједињених нација које је и оснивач суда још није донело одлуку када ће суд престати са радом. Према плану суда, како за „Политику” каже Нерма Јелачић, портпарол Хашког трибунала, сви првостепени поступци требало би да се заврше у 2011. години, односно најкасније у 2012. години. Тренутно је у тој фази девет поступака против двадесет четворо људи. Тринаест осуђених уложило је жалбу о чему суд тек треба да се изјасни.

„Неки предмети и жалбени поступци требало би да се окончају у 2013. години док се предмет Радована Караџића преноси у 2014. годину пошто је то последњи оптужени који је дошао у притворску јединицу. То се, наравно, не односи на двојицу бегунаца, Ратка Младића и Горана Хаџића јер се процене могу правити само за оне оптужене који су у рукама трибунала”, каже Нерма Јелачић.

Председник суда Патрик Робинсон, како истиче, упорно понавља и у Савету безбедности и у Генералној скупштини да се мора обезбедити да двојица бегунаца не дочекају затварање трибунала и тако избегну правду. Он тражи њихово што скорије хапшење и суђење у Хагу.

На питање да ли ће процеси против Младића и Хаџића бити препуштени националним правосуђима ако се деси да они не буду ухапшени пре затварања трибунала, Норма Јелачић каже да председник суда никада није помињао такву могућност. Националним правосуђима, како наглашава, трибунал даје подршку за изградњу капацитета који би им омогућили да наставе са радом, односно да процесуирају све оптужене.

Од оснивања у мају 1993. године суд је покренуо поступак против 161 особе, а у 121 случају процес је завршен. Тренутно поступак се води против петнаест Срба и девет Хрвата.

Међу процесима који су изазвали највећу пажњу, како јавности у Србији тако и у свету, јесте поступак који је вођен против бившег председника Србије Слободана Милошевића који није дочекао крај суђења. Суд је био на мети критике јавности у Србији када је донео ослобађајућу пресуду за Рамуша Харадинаја, једног од вођа ОВК-а. Истовремено за злочине на КиМ на вишегодишње казне осуђена су петорици високих званичника Србије. Протеклих месеци највише интересовања изазива процес против бившег председника Републике Српске Радована Караџића који је ухваћен после 12 година скривања као и против председника Српске радикалне странке Војислава Шешеља коме је суђење у фебруару било прекинуто на неодређено време са образложењем да је „нарушен интегритет поступка” што је изазвало осуду чак и најстрожих критичара лидера радикала.

Ј. Церовина