Presuda Karadžiću 2014. godine

Savet bezbednosti UN produžio je mandat stalnim i privremenim sudijama Haškog tribunala do 2012. godine, a ovo telo Ujedinjenih nacija koje je i osnivač suda još nije donelo odluku kada će sud prestati sa radom. Prema planu suda, kako za „Politiku” kaže Nerma Jelačić, portparol Haškog tribunala, svi prvostepeni postupci trebalo bi da se završe u 2011. godini, odnosno najkasnije u 2012. godini. Trenutno je u toj fazi devet postupaka protiv dvadeset četvoro ljudi. Trinaest osuđenih uložilo je žalbu o čemu sud tek treba da se izjasni.

„Neki predmeti i žalbeni postupci trebalo bi da se okončaju u 2013. godini dok se predmet Radovana Karadžića prenosi u 2014. godinu pošto je to poslednji optuženi koji je došao u pritvorsku jedinicu. To se, naravno, ne odnosi na dvojicu begunaca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića jer se procene mogu praviti samo za one optužene koji su u rukama tribunala”, kaže Nerma Jelačić.

Predsednik suda Patrik Robinson, kako ističe, uporno ponavlja i u Savetu bezbednosti i u Generalnoj skupštini da se mora obezbediti da dvojica begunaca ne dočekaju zatvaranje tribunala i tako izbegnu pravdu. On traži njihovo što skorije hapšenje i suđenje u Hagu.

Na pitanje da li će procesi protiv Mladića i Hadžića biti prepušteni nacionalnim pravosuđima ako se desi da oni ne budu uhapšeni pre zatvaranja tribunala, Norma Jelačić kaže da predsednik suda nikada nije pominjao takvu mogućnost. Nacionalnim pravosuđima, kako naglašava, tribunal daje podršku za izgradnju kapaciteta koji bi im omogućili da nastave sa radom, odnosno da procesuiraju sve optužene.

Od osnivanja u maju 1993. godine sud je pokrenuo postupak protiv 161 osobe, a u 121 slučaju proces je završen. Trenutno postupak se vodi protiv petnaest Srba i devet Hrvata.

Među procesima koji su izazvali najveću pažnju, kako javnosti u Srbiji tako i u svetu, jeste postupak koji je vođen protiv bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića koji nije dočekao kraj suđenja. Sud je bio na meti kritike javnosti u Srbiji kada je doneo oslobađajuću presudu za Ramuša Haradinaja, jednog od vođa OVK-a. Istovremeno za zločine na KiM na višegodišnje kazne osuđena su petorici visokih zvaničnika Srbije. Proteklih meseci najviše interesovanja izaziva proces protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića koji je uhvaćen posle 12 godina skrivanja kao i protiv predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja kome je suđenje u februaru bilo prekinuto na neodređeno vreme sa obrazloženjem da je „narušen integritet postupka” što je izazvalo osudu čak i najstrožih kritičara lidera radikala.

J. Cerovina