Терористи прате директан пренос са беспилотних авиона

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 18.  децембра –  Амерички непријатељи на ратиштима у Ираку и Авганистану – шиитски побуњеници, талибани и Ал Каида – у стању су да „уживо” прате оно што својим базним станицама преносе камере са америчких беспилотних летелица, оружја које се све чешће користи како за извиђање, тако и за директне нападе на терористичка склоништа.

О овоме већ други дан узастопно пише „Волстрит џорнал”, уз констатацију да, иако је уочен још почетком деведесетих, када су ови специјални авиони којима се управља са земље коришћени у Босни – проблем још није решен. Сигнали између „дронова” и земаљских команди и даље су „отворени”, а за њихово пресретање амерички противници разних боја користе програм који у компјутерским радњама или преко Интернета може да се купи за 26 долара.

Реч је о софтверу „скyграбер” руске фирме „SkySoftware”, који је, како тврди овај произвођач, намењен „скидању” музичких и видео-садржаја из интернет-саобраћаја. „Нисмо знали да може да се користи и у ове сврхе”, поручио је и-мејлом власник ове фирме „Џорналу”.

 На овај начин ни у једном случају није, како су листу изјавили неименовани извори у Пентагону, преузета контрола над неком беспилотном летелицом, нити је она скренута са курса, али је непријатељ ипак долазио до драгоцених информација о томе који су путеви, која насеља и појединачне зграде предмет пажње америчких оружаних снага, чиме су они који су били на мети успевали да се благовремено сакривају.

Доказ о пресретању ових сигнала пронађен је на лаптопу једног заробљеног шиитског екстремисте у Ираку, што је нова потврда да се, у сенци класичног, на Блиском истоку води и „сајберрат”. Проблем за америчку војску у овом погледу веома је деликатан, јер се управо ирачки и авганистански театар користе и као експериментално бојно поље за испробавање нових технологија дигиталног навођења.

Беспилотне летелице нису, иначе, једини амерички систем чије слике могу да буду пресретнуте. У овом погледу је рањив и цео систем познат под именом РОВЕР, намењен и пријему снимака са камера хеликоптера и борбених авиона.

Заштита је, наравно, могућа, али није једноставна. Она би у случају беспилотних летелица захтевала њихово приземљење, измене појединих делова, али и промене на уређајима земаљских станица, што захтева време – и није баш јефтино. Шифровање сигнала би, уз то, закомпликовало брзу размену података између америчких и савезничких оружаних снага, па је, у дилеми између прагматизма и апсолутне безбедности – очигледно одабрано оно прво.