Жртве два пута кажњене

Од нашег сталног дописника
Загреб – На свом путу у Европску унију Хрватска има великих проблема с квалитетом властитог правосуђа на које редовно у својим извештајима указују надлежне међународне институције које прате и оцењују испуњавање предуслова за прикључење ЕУ. Ових дана на један од таквих проблема који никако да се реши на праведан и задовољавајући начин указано је на округлом столу у Загребу на којем је расправљано о питању обештећења жртава протеклог рата.

Главни проблем се тиче накнаде нематеријалне штете родбини убијених цивила од стране хрватске војске и полиције, јер је уочено да се и поред постојања три закона то право најчешће не остварује, с тим да су они који су покренули такве спорове против хрватске државе углавном додатнокажњени тиме да морају платити судске трошкове, јер најчешће губе парнице.

На округлом столу је анализирано 50 таквих одштетних поступака које су њихови покретачи углавном изгубили, па сада морају још и да плате високе судске трошкове. Један од таквих карактеристичних примера је и убиство Михајла Шеатовића у Новској крајем 1991. године, чија се супруга Марица још од 1992. године безуспешно бори за правду, и до сада је већ морала одсвоје скромне пензије даплати 10.000 куна (близу 1.400 евра) за судске трошкове, а прети јој још један такав „рачун”, јер не намерава да одустане.

Њеног супруга и још неколико комшија тада су зверски мучили и убили припадници Хрватске војске, којима је затим суђено, али су сви ослобођени незаконитом применом Закона о аболицији (који се не може применити на ратне злочине) тако што је ово масакрирање приказано не као ратни већ као злочин из ниских побуда. Уз то, починиоцима је „узето у обзир” што су то урадили „потресени падом Вуковара” и под утицајем алкохола. Још драстичнији је случај породице Милеуснић страдалој у истом погрому – после мрцварења убијени су супруга и кћерка, а он је тешко рањен и случајно преживео, а мора да плати 20.000 куна (близу 3.000 евра) судских трошкова, јер је такође изгубио спор с државом пошто су хрватски војници који су починили тај злочин ослобођени.

Да би се избегло овакво „двоструко кажњавање” жртава влада РХ је крајем маја,ове године,донела одлуку којом се отписују тако настали дугови према држави, али се и то показало без озбиљнијег позитивног ефекта. Наиме, како су правни стручњаци упозорили на округлом столу, том одлуком нису обухваћени тужитељи који су своје захтеве поднели судовима после 1996. године, а таквих има највише. Уз то, владина одлука о отпису таквог дуга извршиће се само оним тужитељима који повуку тужбу против државе Хрватске, чиме се родбина убијених цивила (ради се углавном о убијеним Србима) у ствари подстиче на одустајање од судског остваривања својих права. Јер, ту се претежно ради о особама у пензији и слабог имовинског стањакоји себи не могу да дозволе такав „луксуз” да се упуштају у спор с државом који ће најчешће изгубити, како то показује досадашња пракса.

На тај начин – упозоравају из невладиних организација које су организовале овај округли сто (Центар за суочавање с прошлошћу – Документа, Грађански одбор за људска права и Центар за мир и ненасиље из Осијека) – већ поремећени однос између заштите права појединца и остварења јавних и општих интереса заједнице овом „уценом” владе се још више нарушава.

Радоје Арсенић