Žrtve dva puta kažnjene

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb – Na svom putu u Evropsku uniju Hrvatska ima velikih problema s kvalitetom vlastitog pravosuđa na koje redovno u svojim izveštajima ukazuju nadležne međunarodne institucije koje prate i ocenjuju ispunjavanje preduslova za priključenje EU. Ovih dana na jedan od takvih problema koji nikako da se reši na pravedan i zadovoljavajući način ukazano je na okruglom stolu u Zagrebu na kojem je raspravljano o pitanju obeštećenja žrtava proteklog rata.

Glavni problem se tiče naknade nematerijalne štete rodbini ubijenih civila od strane hrvatske vojske i policije, jer je uočeno da se i pored postojanja tri zakona to pravo najčešće ne ostvaruje, s tim da su oni koji su pokrenuli takve sporove protiv hrvatske države uglavnom dodatnokažnjeni time da moraju platiti sudske troškove, jer najčešće gube parnice.

Na okruglom stolu je analizirano 50 takvih odštetnih postupaka koje su njihovi pokretači uglavnom izgubili, pa sada moraju još i da plate visoke sudske troškove. Jedan od takvih karakterističnih primera je i ubistvo Mihajla Šeatovića u Novskoj krajem 1991. godine, čija se supruga Marica još od 1992. godine bezuspešno bori za pravdu, i do sada je već morala odsvoje skromne penzije daplati 10.000 kuna (blizu 1.400 evra) za sudske troškove, a preti joj još jedan takav „račun”, jer ne namerava da odustane.

Njenog supruga i još nekoliko komšija tada su zverski mučili i ubili pripadnici Hrvatske vojske, kojima je zatim suđeno, ali su svi oslobođeni nezakonitom primenom Zakona o aboliciji (koji se ne može primeniti na ratne zločine) tako što je ovo masakriranje prikazano ne kao ratni već kao zločin iz niskih pobuda. Uz to, počiniocima je „uzeto u obzir” što su to uradili „potreseni padom Vukovara” i pod uticajem alkohola. Još drastičniji je slučaj porodice Mileusnić stradaloj u istom pogromu – posle mrcvarenja ubijeni su supruga i kćerka, a on je teško ranjen i slučajno preživeo, a mora da plati 20.000 kuna (blizu 3.000 evra) sudskih troškova, jer je takođe izgubio spor s državom pošto su hrvatski vojnici koji su počinili taj zločin oslobođeni.

Da bi se izbeglo ovakvo „dvostruko kažnjavanje” žrtava vlada RH je krajem maja,ove godine,donela odluku kojom se otpisuju tako nastali dugovi prema državi, ali se i to pokazalo bez ozbiljnijeg pozitivnog efekta. Naime, kako su pravni stručnjaci upozorili na okruglom stolu, tom odlukom nisu obuhvaćeni tužitelji koji su svoje zahteve podneli sudovima posle 1996. godine, a takvih ima najviše. Uz to, vladina odluka o otpisu takvog duga izvršiće se samo onim tužiteljima koji povuku tužbu protiv države Hrvatske, čime se rodbina ubijenih civila (radi se uglavnom o ubijenim Srbima) u stvari podstiče na odustajanje od sudskog ostvarivanja svojih prava. Jer, tu se pretežno radi o osobama u penziji i slabog imovinskog stanjakoji sebi ne mogu da dozvole takav „luksuz” da se upuštaju u spor s državom koji će najčešće izgubiti, kako to pokazuje dosadašnja praksa.

Na taj način – upozoravaju iz nevladinih organizacija koje su organizovale ovaj okrugli sto (Centar za suočavanje s prošlošću – Dokumenta, Građanski odbor za ljudska prava i Centar za mir i nenasilje iz Osijeka) – već poremećeni odnos između zaštite prava pojedinca i ostvarenja javnih i opštih interesa zajednice ovom „ucenom” vlade se još više narušava.

Radoje Arsenić