Ко је срушио „карпатског диктатора”

Од нашег дописника
Букурешт, 19.  децембра – Познато је да су Румуни довитљиви. То су показали и 22. децембра 1989. када је, после дугих година пасивног посматрања како влада „карпатски диктатор”, одједном „експлодирала мамаљуга”. И диктатор је збачен, па чак и стрељан.

Тог истог децембра 1989. у Букурешту је боравио „отац перестројке”, совјетски лидер Михаил Горбачов. Он је на све начине покушавао да убеди Николаје Чаушескуа да сам себе „реформише”, то јест да напусти „социјалистичко” државно кормило. То му није пошло за руком. Као што се зна уследили су крвави дани румунске револуције.

Две деценије касније, 21. децембра 2009. Горбачов ће се поново наћи у Букурешту као специјални гост пете гала представе „Десет за Румунију”, на којој се бирају тренутно најпопуларнији људи земље у више домена – политици, новинарству, науци, спорту, шоу-бизнису итд. Истина, Руси нису овде омиљени, али се Горбачовљев долазак очекује са великим интересовањем. За то има пуно разлога.

Пре свега због тога што се тврди да су Чаушескуово обарање заједнички организовале тајне службе Совјетског Савеза и САД. Очекује се да и Горбачов, најзад, отворено проговори о томе. Имаће чиме да се покаже пред неповерљивим Румунима.

О свему оном што се збило у Румунији у другој половини децембра 1989. овде се још увек воде бескрајне полемике. Још увек се траже недокучиве „истине револуције”: ко је пуцао у народ и зашто, како су се на власти „опет нашли комунисти”, ко је и како преварио „демократске снаге”. А „револуционари”, којих је сада много више него што их је било за време саме револуције, стално траже нека своја „непризната” права. Када дођу децембарски дани, они измиле и пуне медијске просторе.

У последње време, поред других бројних подела (рецимо на сиромашне и богате), Румуни су се поделили и на оне који сматрају да је децембра 1989. дошло до „праве револуције”, и оне који тврде да је тада извршен најобичнији „војни пуч”. О томе се пишу целе књиге и научни трактати. Последња књига је изашла баш ових дана. Наслов јој је симптоматичан: „Најзад, истина”. Она садржи интервјуе које је историчару Алексу Михају Стоенескуу дао генерал Виктор Станкулеску, човек који је и извео Николаје Чаушескуа пред стрељачки строј 25. децембра, то јест на сам дан румунског Божића.

Бивши генерал Станкулеску, који је под Чаушескуом био начелник генералштаба румунске војске, а после револуције и министар војске, тврди да је знао да совјетске и америчке тајне службе припремају диктаторово обарање. Он је, признаје, чак контактирао са њима. И више од тога: спремао се да војска преузме власт, то јест да изврши државни удар. То припремање уопште није било наивно. Како пише генерал, имао се у виду „португалски модел, то јест краткотрајни војни режим, за којим би уследио демократски режим уз подршку војске”.

„Мислио сам да могу овај период да, да га назовем транзицијом, решим у стилу неких сличних ситуација у Грчкој и Португалији, у којима сам специјално био после војних акција на обарању ондашњих власти.”

Генерал Станкулеску, који је у међувремену осуђен на тешке године затвора због „злочина почињених у Темишвару децембра 1989”, сада „отворено жали” што је „препустио власт Илијескуу”. „Данас тако нешто не бих учинио”, пише он у најновијој књизи о крвавом румунском децембру 1989.

Бивши револуционари са Јоном Илијескуом и Петре Романом на челу дубоко се не слажу са генералом Станкулескуом и историчарем Стоенескуом. И медији су подељени. По свему судећи, историја ће тек рећи ко је у праву. Постоји нада да ће Горбачов, када се кроз који дан поново нађе у Букурешту после две бурне деценије које су промениле свет, унети нешто мало нове светлости. Истина, овде су људи сити увијених, пригодних фраза.