Краљица не заборавља Србију

Екипно првенство Европе у Новом Саду било је шаховски догађај деценије за Србију. Без обзира на то колико је ова јединствена прилика такмичарски искоришћена, обновљени су контакти са светским асовима који годинама нису долазили, нити су у свом друштву имали наше најбоље велемајсторе. Посебно место у том гостујућем сазвежђу заузимала је светска првакиња Александра Костењук (25), сјајна предводница Русије до одбране златне медаље и најбоља прва табла (6 поена из 8 партија).

Александру Костењук и њеног тренера Алексеја Коротиљова последњи пут смо срели на Првој лиги шахисткиња у Крагујевцу, пре девет година, када смо шеснаестогодишњу Рускињу представили у „Политици” као будућу светску првакињу. У Новом Саду су радо пристали на краћи разговор, али тек после завршетка последњег кола и одбране шампионске титуле у великом стилу. Згодан повод било је и интересовање месечника „Русија данас” за звезду која много чиме повезује два народа.

Наиме, једна од најпопуларнијих и најсвестранијих особа у целокупном савременом шаху, везана је, више него што се то овде зна, за Србију, прву земљу коју је посетила захваљујући свом шаховском таленту. Тек данас, са растојања од 15 година, можемо да оценимо колико је вредна била ондашња сарадња Шаховског савеза Београда са Русијом, а то најбоље описују Александрине речи:

– Била сам срећна када сам чула да ће Нови Сад бити домаћин Европског првенства! Радовала сам се поновном доласку у вашу земљу и томе што се код вас и даље воли шах. Имате људе који су стварно заинтересовани и умеју да организују такмичења. Гледаоци су долазили са пуно интересовања. Надам се да ће тако бити и у будућности. Јако бих волела опет да дођем!

Шта Вам прво пада на памет када се помене Србија?

– За Београд ме вежу посебне успомене. Србија је била моје прво путовање ван границе, 1994. године. Тада смо у Београду играли меч кадетских репрезентација. Сећам се да сам играла са Јеленом Поповић. Не знам да ли је она и даље у шаху, дуго нисмо биле у контакту. Врло добро памтим да сам била смештена у кући Весне Ђурић. Дивно путовање и сјајне успомене! Онда сам, 1997. године, играла пријатељски меч са Милошем Перуновићем, данашњим репрезентативцем Србије. Мислим да сам изгубила 3,5:2,5. Идуће, 1998, била сам у Игалу и у Првој лиги СР Југославије играла за београдски Рад, па 2000, на истом такмичењу у Крагујевцу.

Готово је несхватљив темпо живота шампионке, која зна да заблиста далеко сјајније од тренутног рејтинга. Тако предводи и руску репрезентацију и када није најбоља по рејтингу, тако је прошле године надиграла у борби за титулу Кинескињу Ху Јифан, сигурно највећи таленат женског шаха. Између турнира, снимања фотографија за најпознатије светске часописе и бриге о двогодишњој кћерки, због чијег здравља је решила да неколико година живи у Мајамију, на Флориди, Александра је преузела и бригу о женском шаху у Светској шаховској организацији (Фиде). Мада то многима делује као унапред изгубљена битка, Александра каже:

– Ако желим нешто да променим, то ћу покушати сама да урадим, уместо да се жалим другима. Из таквог става проистекло је моје убеђење да све што желим могу сама да изборим! Наравно, без подршке родитеља и мужа, сумњам да би било шта од тога било могуће.

Одмах после Новог Сада, упутила се у родну Москву, да игра на мушком Брзопотезном првенству света. Иако је коначан резултат било 22. место, према очекивањима, успела је да обојицу најбољих, Карлсена и Ананда, победи црним фигурама! Затим је играла у мушком Светском купу, где је изгубила од Мамеџарова, а потом је у Турској, на женском АТП купу у убрзаном шаху, суверено тријумфовала.

Лепо је знати да шаховска Србија и даље много значи великим звездама. Још лепше ће бити када се укаже прилика да Александра Костењук поново заигра код нас, на пример на неком позивном мушком турниру, што би и светској првакињи био достојан изазов.

-----------------------------------------------------------

Писац, организатор, модел, глумица, супруга, мајка….

Александра Костењук је рођена 23. априла 1984. у Перму, у Русији. Шах је научила са пет година, од оца, који јој је дуго био и први тренер. После серије кадетских титула, на руској и међународој сцени, са 14 година је постала женски велемајстор, са 17 сениорска вицепрвакиња света, са 20 европска првакиња и мушки велемајстор, а са 24 – званична светска првакиња. Међу медаљама које је освојила као предводник женског тима Русије, налазе се и две титуле актуелних првакиња Европе.

Живи у Ки Бискејну на Флориди, са супругом Дијегом Гарсезом, Швајцарцем колумбијског порекла, и кћерком Франческом Маријом, рођеном 22. априла 2007. Написала је књиге „Како постати велемајстор с 14 година” и „Како да се научи шах: уџбеник за предшколски узраст”. Члан је Председништва Светске шаховске организације (Фиде) и копредседник Комисије Фиде за женски шах.

Пише поезију, уређује женски шаховски блог и организује дечији шаховски куп у Елисти, већ трећу годину заредом. Као фото-модел, украшавала je модне часописе као што су „Ел” и „Вог”, а опробала се и као глумица у дугометражном филму.

Марјан Ковачевић