Kraljica ne zaboravlja Srbiju

Ekipno prvenstvo Evrope u Novom Sadu bilo je šahovski događaj decenije za Srbiju. Bez obzira na to koliko je ova jedinstvena prilika takmičarski iskorišćena, obnovljeni su kontakti sa svetskim asovima koji godinama nisu dolazili, niti su u svom društvu imali naše najbolje velemajstore. Posebno mesto u tom gostujućem sazvežđu zauzimala je svetska prvakinja Aleksandra Kostenjuk (25), sjajna predvodnica Rusije do odbrane zlatne medalje i najbolja prva tabla (6 poena iz 8 partija).

Aleksandru Kostenjuk i njenog trenera Alekseja Korotiljova poslednji put smo sreli na Prvoj ligi šahistkinja u Kragujevcu, pre devet godina, kada smo šesnaestogodišnju Ruskinju predstavili u „Politici” kao buduću svetsku prvakinju. U Novom Sadu su rado pristali na kraći razgovor, ali tek posle završetka poslednjeg kola i odbrane šampionske titule u velikom stilu. Zgodan povod bilo je i interesovanje mesečnika „Rusija danas” za zvezdu koja mnogo čime povezuje dva naroda.

Naime, jedna od najpopularnijih i najsvestranijih osoba u celokupnom savremenom šahu, vezana je, više nego što se to ovde zna, za Srbiju, prvu zemlju koju je posetila zahvaljujući svom šahovskom talentu. Tek danas, sa rastojanja od 15 godina, možemo da ocenimo koliko je vredna bila ondašnja saradnja Šahovskog saveza Beograda sa Rusijom, a to najbolje opisuju Aleksandrine reči:

– Bila sam srećna kada sam čula da će Novi Sad biti domaćin Evropskog prvenstva! Radovala sam se ponovnom dolasku u vašu zemlju i tome što se kod vas i dalje voli šah. Imate ljude koji su stvarno zainteresovani i umeju da organizuju takmičenja. Gledaoci su dolazili sa puno interesovanja. Nadam se da će tako biti i u budućnosti. Jako bih volela opet da dođem!

Šta Vam prvo pada na pamet kada se pomene Srbija?

– Za Beograd me vežu posebne uspomene. Srbija je bila moje prvo putovanje van granice, 1994. godine. Tada smo u Beogradu igrali meč kadetskih reprezentacija. Sećam se da sam igrala sa Jelenom Popović. Ne znam da li je ona i dalje u šahu, dugo nismo bile u kontaktu. Vrlo dobro pamtim da sam bila smeštena u kući Vesne Đurić. Divno putovanje i sjajne uspomene! Onda sam, 1997. godine, igrala prijateljski meč sa Milošem Perunovićem, današnjim reprezentativcem Srbije. Mislim da sam izgubila 3,5:2,5. Iduće, 1998, bila sam u Igalu i u Prvoj ligi SR Jugoslavije igrala za beogradski Rad, pa 2000, na istom takmičenju u Kragujevcu.

Gotovo je neshvatljiv tempo života šampionke, koja zna da zablista daleko sjajnije od trenutnog rejtinga. Tako predvodi i rusku reprezentaciju i kada nije najbolja po rejtingu, tako je prošle godine nadigrala u borbi za titulu Kineskinju Hu Jifan, sigurno najveći talenat ženskog šaha. Između turnira, snimanja fotografija za najpoznatije svetske časopise i brige o dvogodišnjoj kćerki, zbog čijeg zdravlja je rešila da nekoliko godina živi u Majamiju, na Floridi, Aleksandra je preuzela i brigu o ženskom šahu u Svetskoj šahovskoj organizaciji (Fide). Mada to mnogima deluje kao unapred izgubljena bitka, Aleksandra kaže:

– Ako želim nešto da promenim, to ću pokušati sama da uradim, umesto da se žalim drugima. Iz takvog stava proisteklo je moje ubeđenje da sve što želim mogu sama da izborim! Naravno, bez podrške roditelja i muža, sumnjam da bi bilo šta od toga bilo moguće.

Odmah posle Novog Sada, uputila se u rodnu Moskvu, da igra na muškom Brzopoteznom prvenstvu sveta. Iako je konačan rezultat bilo 22. mesto, prema očekivanjima, uspela je da obojicu najboljih, Karlsena i Ananda, pobedi crnim figurama! Zatim je igrala u muškom Svetskom kupu, gde je izgubila od Mamedžarova, a potom je u Turskoj, na ženskom ATP kupu u ubrzanom šahu, suvereno trijumfovala.

Lepo je znati da šahovska Srbija i dalje mnogo znači velikim zvezdama. Još lepše će biti kada se ukaže prilika da Aleksandra Kostenjuk ponovo zaigra kod nas, na primer na nekom pozivnom muškom turniru, što bi i svetskoj prvakinji bio dostojan izazov.

-----------------------------------------------------------

Pisac, organizator, model, glumica, supruga, majka….

Aleksandra Kostenjuk je rođena 23. aprila 1984. u Permu, u Rusiji. Šah je naučila sa pet godina, od oca, koji joj je dugo bio i prvi trener. Posle serije kadetskih titula, na ruskoj i međunarodoj sceni, sa 14 godina je postala ženski velemajstor, sa 17 seniorska viceprvakinja sveta, sa 20 evropska prvakinja i muški velemajstor, a sa 24 – zvanična svetska prvakinja. Među medaljama koje je osvojila kao predvodnik ženskog tima Rusije, nalaze se i dve titule aktuelnih prvakinja Evrope.

Živi u Ki Biskejnu na Floridi, sa suprugom Dijegom Garsezom, Švajcarcem kolumbijskog porekla, i kćerkom Frančeskom Marijom, rođenom 22. aprila 2007. Napisala je knjige „Kako postati velemajstor s 14 godina” i „Kako da se nauči šah: udžbenik za predškolski uzrast”. Član je Predsedništva Svetske šahovske organizacije (Fide) i kopredsednik Komisije Fide za ženski šah.

Piše poeziju, uređuje ženski šahovski blog i organizuje dečiji šahovski kup u Elisti, već treću godinu zaredom. Kao foto-model, ukrašavala je modne časopise kao što su „El” i „Vog”, a oprobala se i kao glumica u dugometražnom filmu.

Marjan Kovačević