Година три јубилеја

Ове године домаћа филателија је славила три јубилеја: 60 година непрекидног излажења часописа „Филателиста”, 90 година од оснивања првог филателистичког друштва – „Српски филателистички клуб” и 140 година издања марака са ликом кнеза Милана Обреновића.

У циљу обележавања годишњица, Савез филателиста Србије организовао је изложбу у ПТТ музеју у Београду. Изложба под називом „Филателистички објекти традиције и тематике” урађена је у сарадњи са амбасадом Бразила у Београду, а помоћ су пружили Фонд Националног музеја поште Бразила, ДП „Југомарка” и ПТТ музеј из Београда.

На отварању изложбе, председник Савеза филателиста Србије Ђорђе Радичевић осврнуо се на историјат часописа „Филателиста”, чији је оснивач и издавач Савез. „Кроз историју ’Филателисте’”, истакао је Радичевић, „сажета је историја српске и југословенске филателије са великим бројем ауторских текстова из различитих области филателије, али и вести из рада филателистичких друштава и Савеза”.

У септембру 1949. године изашао је из штампе први број часописа „Филателиста”. Часопис је дао велики допринос развоју и популарисању филателије, нарочито у првим годинама његовог излажења. Тираж часописа се увек одређивао према броју чланова Савеза. Принцип је да сваки члан, који је платио чланарину, треба да добије по један бесплатан примерак, као и да се одштампа још стотинак бројева за остале заинтересоване, којих има доста и ван земље. У једном опширнијем обраћању редакције часописа из 1949. године наводи се: „... свака подружница треба да се стара да сваки њен члан прима лист, а они који не желе да примају и читају свој једини лист дају доказа да их филателиста не интересује”.

До данас је изашло 265 бројева на дванаест хиљада страница и са многобројним илустрацијама и табелама. Сви наши виђенији филателисти, који су се бавили писањем, објавили су барем по чланак у „Филателисти”, а место главног и одговорног уредника доносило је велику част и обавезу.

Први одговорни уредник „Филателисте”, уједно и први председник Савеза филателиста Србије, био је Александар Ј. Петровић, који је написао стотине чланака. Издвајају се његови текстови о жиговима употребљаваним на територији Југославије (префилателистичких и војних пошта). Он је само први у читавој плејади уредника, који су визионарски писали.

Посебну вредност часописа чине стручни текстови у којима је, поред поштанских марака, представљен развој поштанског саобраћаја, уз коришћење одговарајуће историјске грађе и докумената. Са друге стране, објављивани су чланци намењени едукацији почетника.

Часопис је делио судбину Савеза, тако да је био на рубу гашења, али је имао и блиставих тренутака. Освајао је награде на највећим светским изложбама и никад се није десило да остане без признања. Поводом 50 година излажења, а у оквиру издања „Дан марке” октобра 1999. године, тадашња Заједница југословенских ПТТ емитовала је пригодну марку номинале 10 динара. Као мотив за марку послужила су заглавља часописа међу којима се издваја први број. Веома успела ликовна обрада марке дело је академског сликара Марине Калезић, а Заједница је пустила у продају још и коверат првог дана и максимум карту.