На космичком бојишту

Русији је потребно антиракетно наоружање новога типа, способно да дејствује и у нижим слојевима космоса, изјавио је пре неки дан генерал-пуковник Јуриј Соловјов, главнокомандујући јединицама за специјалне намене. „За заштиту и обезбеђивање функционисања сателитско-ракетних система попут СРС-400 већ постоје нове посебно конструисане ракете типа земља–ваздух, али потребне су нам и ракете за веће висине, за уништавање циљева у свемиру“, објаснио је Соловјов.

Главнокомандујући војноваздушних снага Русије Александар Зелин је у прошлу суботу, на једном научном скупу одржаном у Москви, такође изнео тврдњу да би главне војне претње највећој држави на свету могле да дођу из космичких пространстава. Он се, тим поводом, заузео за реорганизацију и технолошко освежење свих делова војске који брину о руском „надземном простору“.

Реганова визија

Подсетимо, ратовању у свемиру био је склон и покојни председник САД Роналд Реган (у Белој кући службовао од 1981. до 1989). Тешко би било рећи да је дотични био посебно обдарени визионар када је подржао тада много хваљени војни програм „Рат звезда”. Једноставно, он је као глумац (пре него што је постао шеф државе) живео и радио у фабрици снова, у Холивуду, где је засигурно био окружен људима којима је машта радила и преко граница уобичајеног. Нешто од тих визија свакако је прешло и на њега.

У основи приче свих научнофантастичних филмова, од доба пре Регана па све до данас, јесте борба између зла и добра, тачније, између „злих ванземаљаца” и „добрих Земљана” – Американаца. Преведено, међутим, на језик разумљив просечном грађанину САД у постхладноратовској атмосфери, то значи како уопште није немогуће да, уместо чудних зелених типова, из космоса почну да надиру – Руси. Ово, објективно, представља много опипљивију претњу. Испоставило се и то да домаћа публика лакше „вари” свемирске обрачуне него оне пред сопственим прагом, што је Регану додатно подигло рејтинг. У сваком случају, профит је био добар. Како за филмаџије, тако и за индустрију наоружања и нових технологија.

Нажалост, у САД као да није било баш много оних који су кадри да учврсте Реганов свемирски фронт, и ствари су мало–помало падале у заборав. Зато су своју шансу искористили други. Посла су се прихватили Руси, па и Кинези који су отприлике пре годину дана доказали да и са земље могу да гађају свемирске летелице, тачније, сателите. Управо о тој способности говорио је генерал Соловјов.

У ери глобалних комуникација војни стратези више се ослањају на слику свега што се на нашој планети креће, а коју у свакој секунди добијају из космоса, преко сателита (војних и цивилних), него на вештину и шарм тајних агената попут Џемса Бонда. Зато умешност да се доток те слике у штаб противника прекине представља пола победе. Друга половина је успешно пресретање непријатељских ракета које су већ кренуле на свој смртоносни пут.

Озбиљност руског приступа одбрани не огледа се зато само у сфери високих технологија. Много пажње се посвећује и функционисању армије као целине, са свим припадајућим сегментима, важним и мање важним. Не чуди стога што је шеф државе Владимир Путин до 2010. одложио одлазак у пензију генерала армије Јурија Балујевског, начелника Генералштаба Оружаних снага Русије и првог заменика министра одбране. У ситуацији када земља добија новог председника, а практично и нову владу, озбиљнија промена у врху војске није претерано пожељна.

Нуклеарна превентива

Имајући све поменуто у виду, и недавна изјава Балујевског да је Русија спремна да изведе превентивне ударе, па чак и уз употребу нуклеарног оружја, уколико буде угрожен неко од њених савезника, делује као решеност да се ствари на војном плану истерају на чистац. Следећи принцип вашингтонске администрације да свака земља у којој САД имају неки интерес аутоматски (хтела поменута земља то или не) потпада под амерички војни кишобран, Москва сада ставља до знања да и она може да игра сличну игру.

„Војна сила може и дужна је да буде примењена у смислу демонстрације одлучности државног руководства да одбрани интересе своје земље, а као крајња мера да буде примењена онда када се остала средства покажу као неефикасна“, изјавио је Балујевски.

Како изгледа, у Кремљу рачунају на сваку могућу варијанту разрешења спорова попут косовскометохијског, абхаског, осетинског, придњестровског, иранског, свернокорејског... а у којима су међународно право и међународни поредак озбиљно доведени у сумњу. Уосталом, јуче се огласио и Брисел саопштењем да ни НАТО не бежи од доктрине превентивног нуклеарног удара.

За сада је све на речима и ваљало би да тако и остане. Приче о ратовању у свемиру и нуклеарним катаклизмама нека буду само тема романописаца. Нашој цивилизацији два светска рата била су сасвим довољна опомена.