Неготинци објавили рат наркодилерима

Неготин – И ако су пре готово двадесет година први у Србији, после Београда, основали штаб за борбу против наркоманије, Неготинци још тешко излазе на крај са овим порочним злом. Наркодилери их не напуштају јер су за њих врло привлачни – и због тога што се налазе на такозваној балканској рути дроге и због имућних потомака око 15.000 неготинских гастарбајтера, препуних девиза, а без родитељског старања.

Зато многе и није превише изненадио плакат новоосноване невладине организације „Иницијатива Неготинаца за истребљење наркодилера”, којим се грађани позивају да се сами разрачунају са „тровачима” (по имену и презимену и кућном адресом) којима дрога овде стиже добро уходаним каналима из Румуније, Бугарске, са Косова и из великих градова у Србији. На летку су исписана укупно 24 имена и наведена места у граду на којима они продају дрогу.

Готово истовремено огласила се и неготинска полиција. Да саопшти шта све предузима против наркоманије и наркодилера и – да поручи грађанима да њихов плакат може да буде схваћен и као позив на линч, што је недопустиво. У полицији још кажу да су се њима јавили и „прозвани” наркодилери, из страха да не буду линчовани. Наравно, „прозвани” не признају да раде то зашта су осумњичени, али је полиција, ипак, ухапсила 13 особа, а поднето је и 35 кривичних пријава. Кажу, против такозваних јачих наркодилера.

Шеф полиције Мића Џеновљановић саопштио је новинарима да је полиција у Неготину ове године запленила килограм и по хероина, 800 грама супстанце која служи за мешање са хероином, 200 грама сушене марихуане, 30 таблета наркотика.

Посебно је занимљиво и опасно то што у овом саопштењу полиције пише да је у Неготину регистровано 200 наркомана који су починиоци кривичних дела, и да број таквих стално расте. Више од петине кривичних дела учине зависници од разних врста наркотика, а колико има оних „мирољубивих” то вероватно нико не зна. Процењује се да их има неколико пута више. Прича се, незванично, да је готово сваки трећи неготински средњошколац већ пробао неки од наркотика и да се дилери шеткају и испред неготинских основних школа.

Појава летка, који је излепљен на више места у граду, овде се различито коментарише. Већина грађана мисли да су његови творци управо очајни родитељи или старатељи угрожене младежи, којима је наркодилерска мафија дозлогрдила.

Полиција пориче да се ништа не чини и поручује да се никоме не даје за право да узима правду у сопствене руке. Зато се не може прихватити ни постојање невладине организације која позива на линч.

С. Тодоровић

------------------------------------------------------------------

Отворите очи

Желимо да грађанима отворимо очи како би постали храбрији да се уједине против тровача наше деце – пише у летку и додаје како у Неготину „сви знају како је петком и суботом лакше купити ’бело’ него хлеб у пекари. Пише и да грађани ништа не чине да ту слику измене: „Ни грађани, ни институције које су задужене да похапсе дилере, који су нам свима познати и који се сасвим слободно шетају градом...”