Књиге за под јелку

Ближе се Божић и Нова година, и стална дилема шта купити за поклон. А књига је најбољи пријатељ, увек од помоћи; но, како време пред нама доноси више брига него разбибрига и наш је избор пао на књиге које ће подстаћи на размишљање, било да су из историје, филозофије идеја, или белетристика.

Да бисмо се мало пробудили из летаргије, ево другог тома биографије „Јуриш на небо” из пера нашег изузетног савременика, филозофа Михаила Марковића, у издању београдске „Просвете”. У овој књизи Марковић сведочи о бурним догађајима 80-их и 90-их 20. века,  до 2000. године. То је време распада СФРЈ, ратова, Марковићевог политичког ангажовања у Социјалистичкој партији Србије, чији је био један од оснивача, и разлаза са том партијом… Ова је књига провокативна али ваља имати на уму, како су на представљању у „Просвети” истакли уредница Мирјана Милосављевић и универзитетски професори Коста Чавошки и Мирко Зуровац, да ју је писао ангажовани интелектуалац доследног левичарског опредељења. Михаило Марковић је неустрашиви критичар свих послератних режима, који не изневерава себе и који се труди да размакне границе личне слободе. Читање ове књиге то исто захтева и од нас.

Ширење видика омогућиће нам и филозофска књига „Хоризонти појма хоризонт”  Ралфа Елма (издавач „Академска књига”, Нови Сад, преводилац Емина Перуничић) која доноси херменеутичке, феноменолошке и интеркултуралне студије. Шта је хоризонт у филозофији, каква је то граница између Овде и Сада, како су је тумачили од антике до данас? Низ најпознатијих светских аутора настоји да разуме и протумачи појам хоризонта, од грчке антике, јеврејске старине, хришћанског средњег века, преко Лајбница, Канта, Ничеа, Дилтаја, Хусерла, Хајдегера, Левинаса, Мерло-Понтија, у психоанализи, у индијској, кинеској и јапанској традицији. Са овом књигом пропутоваћете цели свет једне идеје; пријатан пут.

Београдски „Плато books” је објавио јединствену књигу која припада врхунској светској прози: роман јапанског писца Казуа Ишигура  „Не дај ми никада да одем” који препознаје узнемирујући свет који нас чека. Тема је актуелна –  донирање органа, јунаци су клонови који живе као ми. А судбина им је запечаћена јер су они само – донори виталних делова људског тела. Може ли се тренутак њихове „смрти” одложити? У свету беспоговорне послушности, клонови или не, у будућности нам се изгледа свима смеши (беспомоћно? –  ипак не) освајање слободе… Исти издавач је објавио, на други начин опомињућу, књигу домаћег писца: роман „Таоци” Сандре Петрушић, у којем ауторка, полазећи од тако реалних догађаја – подметања бомби под аутомобил, улетања наоружаних снајпериста убица у нечији стан – разматра питање које често сами себи постављамо: да ли је талац само онај у кога је уперен снајпер, или смо сви таоци „једног погрешног система вредности, друштва с поремећеним емоцијама и међуљудским односима”?

Мало више смеха у живот уноси шпански писац Фернандо Саватер својим романом „Братство среће” („Геопоетика”, превод Зорица Новаков-Ковачевић). Међутим, иако књига у основи има детективску причу о несталом јахачу уочи најпознатије међународне трке коња, Саватер испод детективског плашта ипак крије „филозофски адут” – праву малу студију о истинској животној срећи. Исти издавач објавио је и роман „Живети” савременог кинеског писца Ју Хуа  (превод Зоран Скробановић), у чијој се основи налази прича о начину на који се „обичан” кинески човек мири (или на свој начин противи) судбини у бурним историјским збивањима у Кини у прошлом веку. Роман се чита у једном даху; по њему је снимљен филм који је 1994. освојио награду жирија у Кану.

Београдска „Фабрика књига” представља књигу Илдико Ловаш „Шпанска невеста (девојачки, роман)” у преводу Арпада Вицка. И ово дело, на фону историје, говори о судбини, али кроз животе двеју жена на које не утиче толико историја колико њихови карактери – реч је, каже издавач, о љубави, родитељству, неразумевању и патњи, и о животу на размеђи векова, култура, држава...

А кад смо код историје, није наодмет вратити јој се читањем књиге „Кратка историја Немачке” у издању београдског „Албатроса Плус” и Фондације „Конрад Аденауер”. Друштвени и државни развој Немачке, земље која данас чини један од мотора уједињене Европе, упућује нас на то да од историје треба учити, не само због сопственог напретка већ и да би се народи и појединци боље разумели. „Турбулентна и трновита”, свака историја, па и Немачке, учи и филозофском и практичном освајању људских слобода; а од тога смо, зар не, кренули  „Јуришом на небо” Михаила Марковића.