Десетковане судије на Космету

Од 1. јануара идуће године биће угашени сви судови на територији Косова и Метохије, а у северном делу Косовске Митровице ће функционисати Основни суд са 14 судија и виши са осам судија, као и прекршајни суд. У Основном суду ће радити пет тужилаца, а у Вишем суду четворо. Новина је да ће бити формиране судске јединице у Штрпцу, Гораждевцу, Ранилугу и Грачаници.

Према званичним подацима Министарства правде Србије у покрајини је до 1990. године радило 220 носилаца правосудних функција и 250 запослених у администрацији. Од 1. јануара 2010. на КиМ ће радити тек нешто више од 30 носилаца правосудних функција. Реформа је, дакле, десетковала правосуђе, бар што се тиче судија и тужилаца. Ових дана ће бити познат и број запослених који ће остати у правосудној администрацији.

Досадашња председница Општинског суда у Косовској Митровици судија Бранка Семенов, која није реизабрана новом систематизацијом, тврди да је реч о „чистки” коју је спровео министар за КиМ Горан Богдановић уз помоћ министарства правде. „Посебно нас погађа чињеница да је Богдановић све судије из укинутог суда у Лепосавићу довео на функције у новоформиране судове, а добро се зна да су сви они донедавно радили у судовима под надлежношћу Косовског министарства правде у Приштини и да су примали плате од њих, али и од Републике Србије”, каже Семенова за „Политику”.

Она такође тврди да су враћене судије које од 1990. године не живе на територији Космета, а да већина оних који су све време провели на Космету, које је хапсио Унмик и брутално тукли албански полицајци приликом протеста, остају на белом хлебу.

Министар за КиМ Горан Богдановић каже за „Политику” да не жели никога да увреди, али да су такве тврдње „гомила глупости”. Он додаје да му је жао што све судије које живе и раде на Космету нису реизабране, али да он није могао, ни да је хтео, да утиче на рад Високог савета судства.

Државни секретар у министарству правде Слободан Хомен је јуче за „Политику” објаснио да је Министарство правде надлежно само за размештај запослених у судовима за прекршаје и јавним тужилаштвима и да је и даље при чврстом ставу да ће приоритет имати они који заиста живе на територији КиМ.Он је рекао да се тренутно управо ради на прикупљању тих података.

Што се тичесудијаи запослених у администрацији у судовима, искључиву надлежност за њихов реизбор има Високи савет судства. Међутим, председница Високог савета Ната Месаровић јуче није одговорила на питања „Политике” по ком критеријуму су судије биране и на основу чега се дошло до потребног броја носилаца правосудних функција.

Б. Радомировић - Б. Митриновић

-----------------------------------------------------------

Богдановић: Нема више партијских комесара

Министарство за КиМ није имало никакве надлежности нити утицај на реизбор судија и да ни он нити Демократска странка нису правили спискове и одлучивали о реизбору судија.

„Mогу да разумем разочарaње, па и љутњу оних којих нису изабрани, али не и разлоге које они наводе. Њихове оптужбе, осим што су неосноване, своде се на оне већ виђене о некаквом партијском комесару који саставља спискове по својој жељи. Очигледно да су ти који ме оптужују заробљеници једног времена и начина размишљања, које је иза нас”, каже Богдановић.