Миљеник број 1

Виђено из Вашингтона, блок демократских странака у Србији данас чине ДС, ДСС, Г17, СПО и – ЛДП Чедомира Јовановића. Од овдашњих политичких лидера, највећу америчку подршку уживају Борис Тадић и Чедомир Јовановић. Упућени чак тврде да, у америчкој амбасади у Београду, титула миљеника број један у Србији тренутно ипак припада лидеру ЛДП-а. Политика коју Јовановић заступа када су у питању Косово и Хаг (Косову признати независност, а Младићa ухапсити и изручити) тренутно је у Србији најближе ономе што Американци желе да наметну као свој интерес.

Изразиту наклоност према "либералним" ставовима Јовановића Американци су, како за "Политику" тврди и бивши шеф дипломатије Горан Свилановић, почели да показују тек од пре пола године. Тада су Јовановића, како каже овај политичар који се и сам високо котира у западним дипломатским круговима, изненадно почели да позивају на пријеме за које  раније није имао улазницу. Јовановић је једно време био у немилости Американаца због сукоба са бившим амбасадором САД у Београду, Вилијемом Монтгомеријем, пошто је амбасадор стао на страну српских медија који су желели да се одупру притиску првог постоктобарског "медијског комесара" Владимира Бебе Поповића. Актуелни амбасадор САД у Београду Мајкл Полт не само да није у сукобу са Јовановићем већ је, како потврђује и Свилановић, у његову част организовао вечеру која је требало да пошаље поруку да Јовановић и његова политика имају подршку званичника ове светске силе. На вечеру су (о томе су недавно писали таблоиди) били позвани представници ДС и ДСС, мада не први ешалон страначких представника, а Јовановић је требало да буде почасни гост. Тадић и Коштуница, наравно, нису пустили своје изасланике за исти сто са Јовановићем, па је вечера  отказана. 

– Али, порука је остала – наглашава Свилановић.

Према информацијама које стижу из Јовановићевог ЛДП-а, ова "пријатељска" демонстрација није обрадовала Тадића ког су у Америци годинама видели као најпожељнијег саговорника у Србији. Тадић је добре везе са америчким естаблишментом изградио још као министар одбране СЦГ. Толеранција, као једна од најчешће помињаних особина садашњег председника државе, учинила га је пожељнијим саговорником од, у очима Американаца "конзервативног" и мање комуникативног Коштунице.

Сличним прагматичним разлозима Американци су се водили када су партнера у Србији бирали између Ђинђића и Коштунице. Зоран  Ђинђић је годинама био у америчкој немилости због "дрскости" коју је испољио приликом посете Мадлен Олбрајт Београду 1997. године, када је одбио да Олбрајтову као градоначелник Београда сачека на травњаку америчке амбасаде. Пре тога је у Стејт департменту, због солидарности са Србима у Босни (чувено "печење вола" на Палама са Радованом Караџићем у зиму 1993), сматран "највећим националистом" међу српским опозиционарима.

– Ђинђић је Американцима рекао да ће им дати Милошевића и – дао им га је. Код њих је важио за човека који уради што обећа и то је био кључ подршке коју је уживао – каже Горан Свилановић.

На овом месту можда треба подсетити да су Американци управо Милошевића, кога су називали и "балканским кољачем", нешто раније, непосредно после рата у Босни, сматрали "гарантом мира на Балкану". Тада им је одговарао. На сличан начин у интересе ове светске силе на Балкану уклопио се и Рамуш Харадинај, хашки оптуженик коме је дозвољено да изађе на слободу и бави се политиком до суђења. И он је, као и Милошевић некада, гарант политичког решења које Американци желе. Што не значи да можда већ сутра неће бити "косовски кољач".