Miljenik broj 1

Viđeno iz Vašingtona, blok demokratskih stranaka u Srbiji danas čine DS, DSS, G17, SPO i – LDP Čedomira Jovanovića. Od ovdašnjih političkih lidera, najveću američku podršku uživaju Boris Tadić i Čedomir Jovanović. Upućeni čak tvrde da, u američkoj ambasadi u Beogradu, titula miljenika broj jedan u Srbiji trenutno ipak pripada lideru LDP-a. Politika koju Jovanović zastupa kada su u pitanju Kosovo i Hag (Kosovu priznati nezavisnost, a Mladića uhapsiti i izručiti) trenutno je u Srbiji najbliže onome što Amerikanci žele da nametnu kao svoj interes.

Izrazitu naklonost prema "liberalnim" stavovima Jovanovića Amerikanci su, kako za "Politiku" tvrdi i bivši šef diplomatije Goran Svilanović, počeli da pokazuju tek od pre pola godine. Tada su Jovanovića, kako kaže ovaj političar koji se i sam visoko kotira u zapadnim diplomatskim krugovima, iznenadno počeli da pozivaju na prijeme za koje  ranije nije imao ulaznicu. Jovanović je jedno vreme bio u nemilosti Amerikanaca zbog sukoba sa bivšim ambasadorom SAD u Beogradu, Vilijemom Montgomerijem, pošto je ambasador stao na stranu srpskih medija koji su želeli da se odupru pritisku prvog postoktobarskog "medijskog komesara" Vladimira Bebe Popovića. Aktuelni ambasador SAD u Beogradu Majkl Polt ne samo da nije u sukobu sa Jovanovićem već je, kako potvrđuje i Svilanović, u njegovu čast organizovao večeru koja je trebalo da pošalje poruku da Jovanović i njegova politika imaju podršku zvaničnika ove svetske sile. Na večeru su (o tome su nedavno pisali tabloidi) bili pozvani predstavnici DS i DSS, mada ne prvi ešalon stranačkih predstavnika, a Jovanović je trebalo da bude počasni gost. Tadić i Koštunica, naravno, nisu pustili svoje izaslanike za isti sto sa Jovanovićem, pa je večera  otkazana. 

– Ali, poruka je ostala – naglašava Svilanović.

Prema informacijama koje stižu iz Jovanovićevog LDP-a, ova "prijateljska" demonstracija nije obradovala Tadića kog su u Americi godinama videli kao najpoželjnijeg sagovornika u Srbiji. Tadić je dobre veze sa američkim establišmentom izgradio još kao ministar odbrane SCG. Tolerancija, kao jedna od najčešće pominjanih osobina sadašnjeg predsednika države, učinila ga je poželjnijim sagovornikom od, u očima Amerikanaca "konzervativnog" i manje komunikativnog Koštunice.

Sličnim pragmatičnim razlozima Amerikanci su se vodili kada su partnera u Srbiji birali između Đinđića i Koštunice. Zoran  Đinđić je godinama bio u američkoj nemilosti zbog "drskosti" koju je ispoljio prilikom posete Madlen Olbrajt Beogradu 1997. godine, kada je odbio da Olbrajtovu kao gradonačelnik Beograda sačeka na travnjaku američke ambasade. Pre toga je u Stejt departmentu, zbog solidarnosti sa Srbima u Bosni (čuveno "pečenje vola" na Palama sa Radovanom Karadžićem u zimu 1993), smatran "najvećim nacionalistom" među srpskim opozicionarima.

– Đinđić je Amerikancima rekao da će im dati Miloševića i – dao im ga je. Kod njih je važio za čoveka koji uradi što obeća i to je bio ključ podrške koju je uživao – kaže Goran Svilanović.

Na ovom mestu možda treba podsetiti da su Amerikanci upravo Miloševića, koga su nazivali i "balkanskim koljačem", nešto ranije, neposredno posle rata u Bosni, smatrali "garantom mira na Balkanu". Tada im je odgovarao. Na sličan način u interese ove svetske sile na Balkanu uklopio se i Ramuš Haradinaj, haški optuženik kome je dozvoljeno da izađe na slobodu i bavi se politikom do suđenja. I on je, kao i Milošević nekada, garant političkog rešenja koje Amerikanci žele. Što ne znači da možda već sutra neće biti "kosovski koljač".