Лек, ужитак или обојена водица

Паковање чајева у филтер врећице постаје очигледно добар бизнис и у Србији. Осим у амбалажи фирми које се традиционално баве тим послом, на рафовима се све чешће могу видети и чајеви робних марки трговаца. Оно што је приметно у овој групи производа су често и огромне разлике у ценама, али, рекло би се, и квалитету.

Слаба информисаност купаца о овом производу погодује трговцима који се за тржиште углавном боре обарањем цена, а мање побољшањем квалитета. Постоји уверење да је чај „медицински”, здрави напитак и многи га користе у лечењу, па је због тога препоручљиво употребљавати онај у ринфузи који се пакује на килограм. Ако ни због чега другог онда зато што видите шта купујете и сигурни сте да ли је то цвет биљке или је већи део само прашина.

Познаваоци тврде да је и најлошији чај у листићима бољи од оног у филтер кесицама у којима углавном завршавају неквалитетнији делови и остаци биља. По домаћем правилнику, паковање чајне прашине (која остане од листића после селекције) није дозвољено. Санитарна инспекција, сазнајемо, испитује само микробиолошку исправност чаја и то у редовним контролама у трговинама, док потрошачима преостаје да сами суде о квалитету производа.

– Будући да се прописи углавном не поштују потрошачи су ускраћени за основне информације. Проблем квалитета чајева на нашем тржишту је што ниједно паковање чаја (колико је мени познато) нема сертификат за серију већ само за узорак који је однет на анализу. Тако се код нас у промету налази све и свашта, а сертификати који прате чајеве нису никаква гаранција ни лековитости, па ни хигијенске исправности – каже Вукосава Стевановић из удружења „Фармацеутско језгро”.

(/slika2)Према важећим прописима произвођач је дужан да на сваком чају истакне датум паковања, рок трајања и број серије. Уз сваку серију производ би требало да прати и сертификат о хигијенској исправности.

– У промету је све више чајева у филтер врећицама од једне или смеше биљака. Филтер чајеви су искључиво комерцијални производи и тешко да могу обезбедити било какав терапеутски ефекат – каже Стевановић.

„Потрошач” је претходне недеље истраживао тржиште чајева, али су врата многих компанија које се баве производњом или дистрибуцијом остала затворена. Неки од увозника су ипак анонимно пристали да говоре о овој теми, истичући да на тржишту постоји нелојална конкуренција.

– Има доста јефтиних чајева, а сами закључите да ли је могуће да кутија кошта тридесет или 50 динара. Коме се то исплати ако знамо колико кошта чај, амбалажа, маркетинг, транспорт – каже наш саговорник који је у овом бизнису већ годинама.

Споран је и квалитет, како каже. Рецимо, незванична је информација да се од нане која има пет категорија квалитета (по деловима биљке) прве три извозе, док четврта и пета остају на домаћем тржишту и од ње се праве различити зачини, па и чајеви, објашњава.

Произвођачи се довијају на разне начине, па купце не треба да изненади уколико њихов чај више личи на обојену водицу, него на умирујући топао напитак.

Ивана Албуновић - Јелица Антељ

-----------------------------------------------

Доказ о лековитости

– Да би потрошач знао да купљени чај има лековита својства на паковању чаја мора стајати ознака неког од фармацеутских кодекса – Фармакопеје (ЈУГ III., ЈУГ IV) или европска. Та ознака би требало да значи да је у биљци (или биљкама ако је смеша у питању) лабораторијским анализама потврђена количина прописаних (према наведеном кодексу) лековитих састојака у време паковања – каже Вукосава Стевановић.

Купац има право да тражи сертификат на увид како би се уверио у квалитет чаја који купује. Осим доказа о хигијенској исправности, сваки чај мора да има и потврду да је испитивано присуство алфатоксина који су, иначе, канцерогени.

Према правилнику за узимање узорака, сертификат за серију се даје када се у складу са прописаним поступком (зависно од величине серије) узима довољан број узорака од којих се под прописаним условима прави средњи узорак и тек тада ради анализа серије.

----------------------------------------------

Рачуница за кутију чаја од 26,9 динара

Одакле исплативост да кутију од 20 врећица чаја од камилице продају по цени од рецимо 26,9 динара. Рачуница је јасна, иако кутије већине ових јефтинијих производа просечном купцу изгледају исто, ипак постоје знатне разлике у грамажи. У оним најјефтинијим углавном има 20 кесица од по један грам. Највећи број чајева у домаћим рафовима садржи 40 грама, али је зато и производ скупљи.

Не постоје прописи који би произвођаче обавезали колико ће садржаја ставити у филтер кесицу. Истраживање „Потрошача” показује да је у увозним чајевима, познатих произвођача увек спаковано 25 кесица од по три грама чаја.

-----------------------------------------------

Припрема чаја

У врућу воду (око 60 степени Целзијуса) или када се појаве први мехурићи на дну џезве, додати око два грама чаја за једну дозу напитка, сачекати пет минута и извадити врећицу или процедити листиће. Овако се добија блажи чај са занемарљиво мало кофеина и са 75 процената ослобођених антиоксиданата из употребљеног чаја и препоручљив је за особе осетљиве на кофеин који их чини нервозним или утиче на лош сан. Остали кесицу могу да оставе у шољи седам до десет минута и попију га када се ослободи готово сва количина антиоксиданата.

----------------------------------------------------

Врсте чаја

Сви чајеви добијају се од исте биљке чије је ботаничко име Camelia sinensis. Разлике између чајева настају обрадом, условима раста и положајем земљишта. Camelia sinensis, или чајевац, потиче из Азије, али се тренутно узгаја широм света у тропским и суптропским подручјима. Са више од три хиљаде сорти, чај је најчешће конзумирано пиће на свету, после воде. Чај се може поделити у пет основних категорија: црни, зелени, улонг, бели и пу-ерх.

-----------------------------------------------------

Нови тренд: жути чај

Тренутно је у свету највећи хит жути чај који има повољно деловање на организам због високог удела антиоксиданса, а уједно се сматра да убрзава метаболизам и тако помаже при мршављењу. Занимљиво је да се то специфично дејство жутог чаја темељи искључиво на биљној хемикалији ЕГЦГ (епигалокатехин – галат) која се у приближно једнакој концентрацији налази и у зеленом чају.