У потрази за детињством

Од нашег дописника 
Беч – Хуманитарна звона на западној хемисфери својом звоњавом привлаче пажњу једном годишње, управо у време опседнутости божићном куповином. Сваког новембра пред паљење прве адвентске свеће, у поштанским сандучићима сваколиких домаћинстава почињу да се појављују апели разних хуманитарних организација на човечност и великодушност.

Без обзира на лимитиран буџет једног просечног европског домаћинства, у које се сигурно не убраја два одсто безбрижних милионера, остављен нам је избор шта и колико можемо приуштити себи или својој породици. То, на жалост, није случај са већим делом популације наше планете, који живи у екстремном сиромаштву и који је принуђен да најрадоснији хришћански празник слави уз комад кукурузног хлеба, у највећој оскудици и патњи. Наша подсвест то зна иако свест оно најгоре игнорише, те нам се о Божићу, празнику са јасном поруком, рука лакше лати новчаника и покоја парица кане у шешир уличног музиканта.

У Леополд музеју, смештеном у граду који је свечано окићен од темеља Хофбурга до врха Ратхауса и испуњен својим чувеним божићним базарима, над којима се заводљиво таложе облаци куваног вина зачињеног каранфилићем, отворена је изложба „Бамбус, лим и шупље тикве” која је морални подсетник да има оних којима је заиста много горе. Изложба показује резултате наше потрошачке хистерије која, за децу Африке, Азије и Латинске Америке која одрастају без детињства, у крвавом раду, без играчака и смеха, нема много самилости. „Комерцијална продукција – дечји рад”, „Уметност рециклаже”, „Глобализација”, „Снови и страхови” и „Од жице до клипа кукуруза”, теме су којима се баве куратори Фриц Труп и ко-куратори Иван Ристић, Ангелика Кацлбергер и Анита Гец-Винклер. Покровитељ изложбе је аустријски огранак Уницефа.

Када уђе на изложбу, право са једног од штандова божићног базара, и гледајући у фотографије полуголе и босе деце која покушавају да себи створе комад детињства, циничном духу бомбардованом хуманитарним кампањама падне на памет Артур Дент из Дагласовог „Аутостопера кроз галаксију”, који жели да спаси делфине не знајући да су ови нестали са лица земље, јер – бити великодушан једном годишње није исто као бити човечан читавог живота.

Наслов „Бамбус, лим и шупље тикве” односи се на три од неколико приручних материјала од којих деца из најсиромашнијих земаља израђују своје играчке маштајући о аутићима, хеликоптерима, луткицама и о савременом луксузу. Кабриолет направљен од конзерве сардина и затварача од кока-кола флаша, камион од гумених сандала и палминог дрвета, вокмен слушалице сачињене од жице, аутобус од исклесаног камена, „стерео уређаји” и „мотори” од истесаног дрвета, инструменти од старих лименки, само су неки од експоната играчака којима се играју деца трећег света. Већину израђују сама или уз помоћ родитеља, а нека живе од продаје својих творевина туристима.

Играчке које је етнолог др Фриц Труп донео са својих пропутовања по Африци, Азији и Латинској Америци, нарасле су до колекције од преко три стотине експоната из дванаестак земаља трећег света. Током година, Труп је прикупио и значајну фото и филмску документацију која показује живот деце из тих средина. Многе потресне, а понеке и пуне оптимизма.

Да би јавности боље разјаснили тежину проблема немаштине и нехуманих услова у којима живи велики број данашње деце, Леополд музеј и покретачи изложбе организовали су низ предавања и радионица за децу и одрасле. Акценат је стављен на наду и сналажљивост сиромашних малишана, а публици је упућена јасна порука да би одговор на питање како вратити детињство деци која га никада нису окусила требало да буде приоритет савременог друштва.

Све то се може видети и доживети до 3. фебруара долазеће године.