Државни врх Србије у петак у Москви

Влада Србије усвојила је јуче текст споразума са Владом Руске Федерације о сарадњи Србије и Русије у области нафтне и гасне привреде и овластила министра Велимира Илића да 25. јануара у Москви потпише спoразум. На основу овог документа приступиће се разговорима о закључивању уговора између Јавног предузећа „Србијагас” и „Гаспром експорта” о изградњи гасовода и подземног складишта гаса у Банатском Двору и уговора између Владе Србије и „Гаспромњефта” о продаји и развоју Нафтне индустрије Србије.

Потписивању споразума влада Русије и Србије у петак у Москви присуствоваће и председник Србије Борис Тадић, а државну делегацију предводиће премијер Војислав Коштуница, потврђено је синоћ Танјугу. У делегацији ће бити и министар енергетике Александар Поповић, као и министар спољних послова Вук Јеремић.

Амбасадор Русије у Београду Александар Алексејев потврдио је одмах после јучерашње ванредне седнице владе да је најављено усвајање споразума добра ствар за Србију и Русију, али пре свега за билатералне односе две земље. Алексејев је новинарима на конференцији потврдио да споразум предвиђа изградњу магистралног гасовода преко територије Србије и изградњу складишта гаса у Банатском Двору. Руски амбасадор није прецизирао детаље у вези конкретно понуђене цене за НИС, али је истакао да су „предвиђена велика улагања у модернизацију НИС-а”.

Он је додао да су нека питања остала отворена, попут оног да ли ће гасовод пролазити кроз Републику Српску и да се та питања разматрају на нивоу експерата. Алексејев је рекао да ће, захваљујући овом споразуму и политички утицај Србије бити већи у региону и додао да очекује да ће он у најскоријој будућности и да се потпише.

Руски амбасадор није желео да коментарише изјаве неких економских аналитичара да је директна продаја НИС-а један од најлошијих модела продаје, истакавши да „није сигуран да су аналитичари у праву”.

„Нисам сигуран да је реч о куповини НИС-а испод цене и избегавању тендера. То је жеља да се обезбеди енергетска сигурност, јер сваки напредак и економски развој није могућ без енергије”, поручио је Алексејев.

На питање да ли ће исход другог круга председничких избора 3. фебруара утицати на аранжман с „Гаспромом”, Алексејев је одговорио да је „сигуран да председнички избори неће утицати на овај споразум”.

Иако се протеклих дана ни поједини чланови Радне групе нису слагали да се нацрт споразума са Русима усвоји такав какав је, српска страна је у последњем тренутку успела да направи извесне измене постојећег документа. Пре свега, дата је, како је речено нашем листу, потврда да је реч о магистралном и транзитном гасоводу, као и да ће се зарада од транзитне таксе договарати унутар нове српско-руске фирме а у којој ће Руси имати 51, а Србија 49 одсто власништва. Начелни договор је да годишња зарада од транзита не би требало да буде мања од 200 милиона долара, што ће наравно зависити и од капацитета гасовода. Урадиће се све да тај капацитет уместо предложених 10 милијарди кубика гаса буде најмање 20 милијарди, тврди извор из Радне групе.

Оно што српску страну у овом часу треба да брине јесте што Русија још није предочила трасу којом ће гасовод ићи, дакле да ли према Републици Српској, Црној Гори или Хрватској. То ће, како су потврдили Руси, показати економска Студија изводљивости.

Оно што преостаје да се у овом делу договори јесте и да Србија више не купује гас од препродаваца, у овом случају „Југоросгаса” – ћерке фирме „Гаспрома”, као што то сада чини, јер је тако гас скупљи, већ да се иде на директну продају и то по бенефицираним ценама како су руски преговарачи и најављивали.

Пошто споразум буде потписан у Русији, он иде у Скупштину на изгласавање где се очекује да ће, такође, проћи. У случају да буде проблема и да посланици у овом послу не виде добробит за Србију споразум, без обзира на Илићев параф, пада у воду.

Оно што у наредним сусретима преостаје јесте да се руска и српска страна такође договоре и по којој ће се цени продати НИС, с обзиром на то да јучерашња одлука српске владе заправо значи да су Руси нови власници националног нафтног гиганта. Колика ће се цена добити на крају за НИС и да ли ће нови власник попустити пред захтевом Србије да се питање екологије и монопола који НИС данас има на тржишту реши и пре 2012. године, остаје тек да се види.

Иако би Русима ишло наруку да до 2012. године задрже монопол на увоз деривата и прерађујући своју нафту снабдевају српско тржиште као и све оне компаније које су у међувремену овде дошле, Србија би да се та ствар убрза и да се један монопол не замењује другим. Међутим, питање је чиме се нови власник обавезује да испуни све што је предвиђено купопродајним уговором, пита овај извор и подсећа на „Лукоил” који је упорно пробијао све рокове да реализује договорено пошто је купио „Беопетрол”.