Сенатор који не одустаје

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 24.  децембра – Прошлог викенда Вашингтон је захватило „историјско” невреме, велика снежна вејавица после које су распуштене школе, затворена владина надлештва, драматично су порасли саобраћајни застоји...

Али то није зауставило и точкове политике: Сенат се, тек што су падавине уминуле, у недељу, окупио у један сат после поноћи да би обавио кључно гласање о предлогу закона који реформише систем здравственог осигурања, на листи председника Обаме приоритет раван оздрављењу економије.

Да би закон прошао (а управо је изгласан по трећи пут, чиме сада почиње процедура његовог усаглашавања са верзијом раније усвојеном у Представничком дому), за њега је у недељу после поноћи морало да гласа свих 60 демократских сенатора како би се спречила процедурална опструкција 40 републиканаца. Стићи на Капитол хил по таквом времену била је физичка траума за већину сенатора, али морали су да се појаве, како би се спречило да Обама доживи ону политичку.

Пре тога, када је одлучено да се гласа баш тада, један републикански сенатор је нацију позвао да се моли како би Бог спречио да један демократа стигне на ту седницу. Одмах је свима било јасно на кога је мислио – на сенатора Роберта Бирда из Западне Вирџиније. Тај позив је потом протумачен и као жеља да се потврди како је и овај политичар смртник – јер има 92 године.

Сенатор Бирд се ипак појавио, у инвалидским колицима, прокоментарисао како „за опструкцију не треба молити свевишњег, јер је у Вашингтону има довољно”, гласао као и сви његови и тако још једном потврдио своју политичку виталност. По политичкој дуговечности, већ је ушао у историју.

Она је, наиме, први сенатор који је у горњем дому Конгреса без прекида више од пола века. Досад је тамо гласао, према прецизној евиденцији, укључујући и јутрошње подизање руке, 18.611 пута!

Први пут је сенатор постао 1958, и од тада је мандат пред бирачима потврђивао осам пута узастопно. Да оде у пензију не помишља. Како каже наставиће да заступа народ Западне Вирџиније „доклегод је то божја воља”.

Гувернер ове сједињене државе је ипак, летос, кад је сенатор Бирд због инфекције провео шест недеља у болници, спремио његову замену. Али та предострожност се показала непотребном.

Сенат је иначе „веће држава” у америчком дводомном парламенту и престижнији је од Представничког дома (који је, по терминологији политичких система, „веће народа”). Свака држава наиме у Сенат шаље по два представника, док се чланови доњег дома (мада Устав САД не помиње горњи и доњи дом) бирају према броју становника. Мандат сенатора је шест година, али сваке две године изнова се бира једна трећина састава.

Сенатор Бирд је тренутно у улози „привременог председавајућег”, што значи да је највиши функционер дома кад тамо није потпредседник Џо Бајден, у чијем опису посла је и председавање Сенату (с правом да гласа само кад је однос гласова изједначен). По томе, сенатор Бирд је трећи у реду да постане председник, у некој тешко замисливој ситуацију да Обаму из неких разлога, не могу да замене ни Бајден ни спикерка Представничког дома Ненси Пелози. Та улога Бирду даје право на полицијску пратњу, што није без значаја, с обзиром на углавном закрчене аутопутеве који се са разних страна сливају у Вашингтон.

Као демократа, сенатор Бирд је по дефиницији „либерал”, мада у биографији има и чињеницу да је, као 25-годишњак, био и функционер расистичког Кју клукс клана. Помиње се и једно његово писмо из 1944. у коме каже да „ни по цену хиљаду живота” не би у војсци био раме уз раме са неким црнцем, али да живот мења уверења, потврдио је кад је међу првима подржао председничку кандидатуру Барака Обаме.

У Конгресу свакако нема искуснијег од њега: био је лидер и већине и мањине, председавао разним комитетима (парламентарни одбори), а његови бирачи ће највише памтити његово председавање комитету који је задужен за расподелу буџета. За време његовог мандата у ту државу, по површини нешто мању од Србије, али са мање становника од Београда (1,8 милиона), слило се три милијарде долара.

Тај рад за свој крај није био узалудан: благодарни бирачи су по њему назвали око 30 путева, мостова и школа...