Монументална "Миленијада"

Јануара 1944. године дошао је у посету Ксенији Атанасијевић једнога четвртка, дана када је она примала, матурант Друге мушке гимназије у Београду Ђорђе Вид Томашевић.

Неколико дана раније, упознао  је филозофкињу, уклоњену клеветама са Београдског универзитета 1936. године,  у просторијама Народне библиотеке у Душановој улици. Ту је она зарађивала насушни хлеб као библиотекарка. Бојажљиво, испуњен страхопоштовањем, младић је ушао у салон, држећи у рукама, да прикрије збуњеност, Ксенијине Филозофске фрагменте. У салону Јела Спиридоновић-Савић, Сима Пандуровић, Петар Крстић ... Рукољуб и неколико фраза које су прозборили на француском језику, били су довољна препорука да добије позив да поново дође. Убрзо, постао је Ђорђе Вид Томашевић најбољи приватни студент филозофије Ксеније Атанасијевић, а она његов најдражи професор од којег је, како је говорио, научио више филозофије него касније од десетине професора на великим светским универзитетима. Кад је 1970-их преводио на енглески језик њену књигу о Ђордану Бруну, запитао ју је : „Када сам Вам, четрдесетих година, први пут пришао као седамнаестогодишњак који је управо прочитао Ваше Филозофске фрагменте  и желео да Вас лично упознам, зашто ме нисте просто обесхрабрили и ставили ми до знања да сте Ви врло озбиљна личност, а ја балавац који Вам одузима драгоцено време.“ Одговорила му је да је осетила интуитивно да ће у наредним деценијама одиграти позитивну улогу у ширењу њених идеја. “Нисам, наравно, ни сањала да ћете отићи у Америку, тамо постати професор и преводити мога Бруна. Има, има судбине, и мимо нашег карактера и мимо наше воље.”

Ђорђе Вид Томашевић (1927-2009) био је један од најзначајнијих српских интелектуалаца у дијаспори, професор, преводилац, полиглота, песник, човек непојмљиво широке ерудиције, хуманиста, педагог. После једногодишњег студирања етнологије на Београдском универзитету, одлази, 1948. године, у Сједињене Америчке Државе, где наставља студије. Његова богата, плодоносна и дуготрајна универзитетска каријера започиње педесетих година прошлога века на Универзитету у Чикагу. Од тада, на више америчких универзитета, предавао је физичку антропологију, хуману палеонтологију, теорије еволуције, социјалну и културну антропологију, компаративну и структуралну лингвистику, психолошку и психијатријску антропологију, као и компаративну религију, мит и магију, историју социјалне мисли, филозофску антропологију, социологију и друге сродне предмете. Аутор је и коаутор више универзитетских уџбеника. Објавио је велики број чланака, есеја и критика у америчким, аустралијским, канадским, италијанским, југословенским и српским новинама и часописима. Каријеру је завршио на Универзитету у Бафалу 1995, који му је због његових заслуга доделио почасно звање Емеритуса. Одељење за антропологију државног колеџа у Бафалу је установило награду Collins/Tomashevich која носи назив по именима двоје најзаслужнијих професора – June Collins,првој шефици катедре за антропологију, и Ђорђу Виду Томашевићу који је био други по реду професор антропологије на истој катедри. Награда се додељује и данас студентима завршне године за изузетне лидерске способности. Ова награда сведочи о угледу који је Ђорђе Вид Томашевић имао у научној и академској заједници, као и међу студентима.  Како наводи онлајн издање The BuffaloNews: „Био је професор до самог краја (...) Недостајаће његовој породици, његовим студентима и његовим читаоцима”.

У богатом, тематски разноврсном, опусу Ђорђа Вида Томашевића посебно место заузимају његови преводи на енглески језик дела српских филозофа. Превео је с француског оригинала на енглески језик докторску дисертацију Ксеније Атанасијевић The Metaphysical and Geometrical Doctrine of Bruno (Бруново метафизичко и геометријско учење), која је, 1972. године, објављена у угледној едицији монографија „Модерни појмови филозофије” познатог филозофа Марвина Фарбера. Приредио је и превео на енглески језик, у сарадњи са Ш. А. Вејкманом, скраћену верзију главног дела Божидара Кнежевића Принципи историје. Књигу History, The Аnatomy of Тime публиковао је, 1980. године, реномирани издавач филозофске литературе „Филозофска библиотека” из Њујорка. Преведена дела знаменитих српских филозофа, као и књига Портрети српских великана (Portraits of Serbian Achievers, Serbian Literary Company, Toronto, 2000) значајан су допринос рецепцији српске филозофске мисли и културе у иностранству.

Објавио је две двојезичне, српски/енглески, књиге поезије: Призме ума и срца (1985) и Свет као метафора (1997).

У предвечерје свога живота, Ђорђе Вид Томашевић  нам је даровао универзално филозофско дело, поему Миленијада (The Millenniad, Humanity Books, New York, 2006, стр.434). Овом филозофско-поетском синтезом сврстао се у ред српских мислилаца и филозофа визионара попут Божидара Кнежевића, Димитрија Митриновића или Ксеније Атанасијевић.  Писац предговора Миленијаде, професор Рејмонд К. Кент, сврстава Ђорђа Вида Томашевића међу мали број „мегаумова” данашњице способних за велике синтезе, за мудрост насупрот прагматичности, кадрих да избегну замке релативизације вредности, храбрих да одреде шта је у аксиолошком смислу добро, а шта зло.

              Као професор, научник, песник и филозоф, целог свог века, Ђорђе Вид Томашевић залагао се и неуморно борио, попут својих великих филозофских претходника, за поштовање људских права, без обзира на расу, пол, веру, народност. Пружио је најбоље што је могао својој домовини Сједињеним Америчким Државама и отаџбини Србији.