Звезда бира тренера

Оставка Аце Петровића олакшала је бар део посла управи Црвене звезде. У очекивању састанка Управног одбора јуче је одржан новогодишњи коктел на Малом Калемегдану на ком је генерални менаџер Милан Опачић открио имена тројице тренера који су кандидати за шефа стручног штаба, некадашњих првотимаца.

– Разговараћемо са неколико кандидата који су добри стручњаци и велики „звездаши”. То су Александар Трифуновић 42), Саша Обрадовић (40) и Зоран Сретеновић (45). Покушаћемо да доведемо у клуб и Игора Кокошкова, али не на место тренера – истакао је Опачић.

На питање да ли се размишља и о Влади Вукоичићу (36) као шефу стручног штаба, први оперативац „црвено-белих” се загонетно насмешио:

– Можда ћемо и са њим да ступимо у контакт. Срећна околност је што до првог наредног меча имамо девет дана, па не морамо по хитном поступку да именујемо Петровићевог наследника.

Опачић је нагласио да Звезда није клуб који после једног пораза мења тренера и да је све учињено да задрже Петровића, али су на крају услишили његову жељу.

– Захвални смо Аци Петровићу на свему што је урадио. У Еврокупу је постигао одличан резултат, довео је екипу до готово извесног пласмана у наредну рунду, док је у НЛБ лиги и поред осам пораза Црвена звезда најбоље партије пружила против најјачих – Партизана и Црвене звезде. Свесни смо и чињенице да је у последњем мечу против Будућности у тиму имао двојицу играча који су дан раније затражили раскид уговора, што је био додатни проблем – оценио је Опачић рад претходног тренера.

Тешко је у овом моменту рећи ко од кандидата има предност, као што је нелогично да нико и не помиње највећу легенду клуба Зорана Славнића. Навијачи су послали управи јасан сигнал скандирањем „Трифо узми Звезду”, али први „пик”, како сазнајемо, има опоненте у делу управе и наводно је „зацепио” цифру коју клуб не може у овом тренутку да испрати. Трифуновић је у два наврата већ водио „црвено-беле”, а после тога са великим успехом је предводио Лијетувос Ритас, до титуле у Балтичкој лиги, финала Улеб купа и Топ 16 Евролиге, кратко време Паниониос и Спартак из Санкт Петербурга.

Значајне шансе дају се и Саши Обрадовићу и Зорану Сретеновићу, а као велики поен треба узети у обзир и чињеницу да су миљеници Божидара Маљковића, једног од потпредседника. Обрадовић је оставио далеко дубљи траг на Малом Калемегдану. Седам сезона је носио црвено-бели дрес, а са репрезентацијом освојио светску и три европске круне и сребро на Играма у Атланти. Тренерску каријеру започео је у Келну истог дана када је окачио патике о клин и прве сезоне освојио национални куп, радио затим у Кијеву и пољском Турову. Обрадовић са породицом проводи одмор на Куби, а његов повратак поклапа се са наставком НЛБ лиге, 9. јануара.

Сретеновић је и летос био у игри за тренера, али је предност добио искуснији Петровић. На једног од најбољих плејмејкера континента крајем осамдесетих, велики утицај имали Александар Николић и Божидар Маљковић. Са Југопластиком је освојио три европске титуле, а репрезентацијом злато на Европском првенству у Риму 1991. Дебитовао је као тренер у Будућности (наследио Богдана Тањевића), затим био помоћник Лукајићу у Хемофарму, самостално водио Игокеу и Војводину коју је напустио пред крај прошле сезоне.

Иако најмлађи, Влада Вукојчић има запажене резултате. Тренерски занат почео је да „пече” са 19 година у млађим категоријама ФМП-а, затим био помоћник Аци Петровићу, Влади Ђуровићу и Бошку Ђокићу. Као први тренер освојио је Јадранску лигу и национални куп, а са младом репрезентацијом Србије титулу првака Европе. Тренирао је кратко Хемофарм и белгијски Остенде, а недавно је поднео оставку у сарајевској Босни.

Пред управом је још један, ни мало лак задатак. Због неизмирених дуговања захтев за раскид уговора поднели су Кешељ и капитен Драгићевић, а финансијска ситуација је изузетно тешка и могла би, уколико се не поправи, да ескалира обуставом рада.