Свакога могу да погледам у очи

До окончања рада Високог савета судства преостало је још именовање вршилаца дужности председника судова. Предмети Врховног суда Србије спаковани су и у понедељак ће бити пребачени у нову зграду у Немањиној улици број 9. Преостало је још само да нова мрежа судова профункционише од 1. јануара идуће године, када ће се и судије највишег суда у Србији, Врховног касационог суда, уселити у нове просторије.

Док један број судија пакује предмете ради пресељења у нове просторије, више од 700 њихових колега, које нису изабране, од 1. јануара биће без посла. У јавности се свакодневно чују замерке да избор судија у новој мрежи судова није био сасвим праведан.

– Трудили смо се да приликом избора судија будемо савесни и одговорни. Увек ће неко бити незадовољан. Ја се не стидим одлука које је донео Високи савет судства и сматрам да свакога можемо да погледамо у очи – каже у интервјуу за „Политику” Ната Месаровић, председница Врховног суда Србије и Високог савета судства.

Да ли ће Високи савет судства доставити неизабраним судијама образложење због чега нису изабране?

–Да. Писана одлука са образложењемзбог чега нису изабрани биће достављена сваком неизабраном судијипосле престанка судијске функције 31. децембра. Инсистираћу на томе да се одмах објави конкурс за попуну око 78 радних места за која очекујем да ће се пријавити оне судије које испуњавају сва три критеријума али због смањеног броја у највишим судовима где су аплицирали нису били изабрани, па сада могу користити прилику за ниже судове.

Неизабране судије замерају Савету да је радио под утицајем политике.

– Сама идеја оснивања Високог савета судства представља пренос одговорности из Скупштине, као политичког полигона, у руке самих судија. Имам утисак који сам стекла приликом предлагања кандидата који се први пут бирају да народни посланици и даље желе да они одлучују о избору судија, па то сматрам покушајем политике да утиче на избор, али то је потпуно искључено.

Замера вам се и то да су критеријуми као што су стручност, достојност и оспособљеност нејасни, да је било неформалних критеријума као и да много судија са високим процентом потврђених пресуда није изабрано. Како коментаришете ове замерке?

– Било је јасно да неће све постојеће судије бити изабране јер је смањен број судија. Да би се спречила било чија самовоља у Високом савету или ван њега или било чији утицај, не само политике, већ и појединаца из наших редова, донета је одлука о критеријумима које мора да испуни сваки судија. Стручност није једини критеријум, већ и достојност и оспособљеност. Прекобројни су сада незадовољни и ја сам то очекивала, али морам да нагласим да су се чланови Високог савета, и то изабрани, као и они по положају, трудили да савесно и одговорно ураде тај посао.

Понашали смо се добронамерно у том незахвалном послу. Међу неизабраним судијама налазе се и судије које су биле задужене предметима у које су биле уперене очи јавности и на којима је држава полагала испит да ли је у стању да се бори са озбиљним кривичним делима или не. Не бих коментарисала ниједну одлуку конкретно, али неке од ових судија су покушавали да постављају услове правосуђу или власти. До неких информација о тим поступцима дошла сам приликом преузимања функције вршиоца дужности председника Врховног суда, када сам са дотадашњом председницом разговарала пет сати и када ме је упознавала са конкретним судијама и конкретним случајевима.

Те информације о раду Високог савета нисам користила, јер их нисам прихватила здраво за готово али из тог разговора сам закључила да су неке судије покушале да уцењују правосудну власт и државу. Себи сам поставила питање зашто то мени говори, а да ништа није предузела иако је имала на располагању више могућности. Не знам зашто себе види како то она каже „као заостали пасуљ у лонцу”.

Да ли она сматра да је њено место међу оним који нису изабрани или да су неизабрани требало да остану у том, како она каже, лонцу. Свима је јасно да тај лонац није прокључао пре шест месеци, имала је цео председнички мандат и могла је да учини много тога да један број судија не дође под удар критеријума. Сама је говорила док је била на челу правосуђа, да су потребне реформе од 2001. године и да судије морају бити стручне, обучене и достојне. Не сме се заборавити да је учествовала у изради нацрта и предлога закона на основу којих се врши реформа правосуђа.

До каквих сте сазнања дошли?

– Постоје судије које имају кафиће, кафане, бутике, сервисе за прање возила или се баве неким другим приватним делатностима. То је неспојиво са судијском функцијом. Било је случајева да постоје судије које су склапале уговоре о доживотном издржавању са странкама у поступку и да су ти поступци долазили и до Врховног суда. У неким случајевима су одлуке дошле и у моје руке. Било је много тога, изборних предмета, статусних питања. Неке судије су дозволиле себи да, радећи у неким важним предметима, манипулишу одлукама у вези са својим избором и будућим статусом у правосуђу.

Покушали смо да избегнемо да то јавно коментаришемо и били спремни да сваком појединцу објаснимо разлоге неизбора, али с обзиром на медијски линч који они креирају, принуђени смо да о неким разлозима за неке појединце јавно проговоримо.

Рекли сте да Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије, зна зашто није изабрана и поменули одлуку Управног одељења Врховног суда.

– Одлука Управног одељења ВСС је једна ствар. Она није критеријум који има везе са неизбором Драгане Бољевић. Зар мислите да бисмо према Драгани Бољевић имали другачији критеријум? Друштво судија зна за одлуку Управног одељења Врховног суда, која је донета у време када је председница Суда била Вида Петровић-Шкеро. Немам право да коментаришем ту одлуку али она неће остати тајна.

Каква је то одлука?

– Питајте Друштво судија. Немам ништа лично против Драгане Бољевић, напротив, имамо коректне односе, али не бих желела да дозволим себи да пређем границу увреда које она у последње време изриче на мој рачун. Основи одлуке о критеријумима које је донео Савет били су управо они које су сачинили уважене и афирмисане судије у Србији, који су чланови Друштва. Не могу да оспорим знање и стручност мојих колега Зорана Ивошевића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Синише Важића или Слободана Надрљанског. Сви они су чланови Друштва судија. Сарадњу са Високим саветом судства прекинуо је Управни одбор Друштва.

Друштво судија наводи да су изабране неке судије које нису достојне судијског посла, да је изабран један судија који је преминуо, један за кога је поднет предлог за разрешење и да је четворо судија изабрано у по два града и закључује да је то учињено у брзини. Како то коментаришете?

– Мени је жао ако су чланови Управног одбора Друштва судија дошли до података да постоје судије које су недостојне из било којих разлога. Било би коректно да су то указали Високом савету судства. Ако је тачно да смо изабрали некога ко није достојан да буде судија, то није света одлука јер постоји поступак разрешења, али неко треба да нам укаже да су те судије заиста недостојне.

Нисам знала за колегу који је преминуо и злонамерно је што нам се то ставља на терет. Ми то просто нисмо знали. Сматрам да је требало да нас председник тог суда обавести. Не мислим да смо ми тиме узнемирили његову породицу, већ да је породица добила сатисфакцију да је то био частан судија.

Да ли је рад Савета могао да буде транспарентнији?

– Да ли је требало да за сваког од неколико хиљада кандидата обавештавамо јавност о њиховим радним и приватним биографијама као и да откривамо све позитивне и негативне коментаре њиховог рада? Или то можда значи да тачно обавестимо јавност ког датума о којим судијама одлучујемо? То би довело до парализе рада суда.

Друштво судија каже да је Високи савет судства разматрао 5.300 пријава у укупно 400 радних сати, односно да се о сваком судији одлучивало по пет минута.

– Савет је радио на основу дневног реда. Ти приговори су неосновани, јер то што је било 5.000 пријава не значи да је било исто толико људи, већ да је више кандидата подносило пријаве на више места. Да ли је било три или пет минута, не знам, мислим да је и то злонамерна примедба јер није тачна. Ми се нисмо руководили критеријумом елиминације.

Да ли је општим избором судија у Србији спроведена лустрација?

– Лустарција се спроводи по одређеним правилима. Сећам се да је 2001. године тадашњи министар правде тражио да се преиспита улога око 50 судија у изборним поступцима. О тим судијама тадашњи председник београдског Окружног суда одбио је да разматра сматрајући да за то нема основа, да не постоје довољно сигурни показатељи који би утврђивали да су се те судије обрукале и да ли су радиле противно закону.

Ако тада највиши носиоци правосудних функција нису желели да се баве тиме, јер су сматрали да нису сви случајеви исти, мислим да је то после 13 година још много теже утврдити. Сасвим сам сигурна да у многим градовима у Србији, где смо за то имали поуздане доказе да су појединци који су припадали правосуђу били креатори таквих одлука и вршили притисак на некога да донесе такву одлуку, такви људи нису изабрани.

Ја сам аполитичан човек и знам како бих поступила. Судови су доносили одлуке којима су одбијане тужбе коалиције ДОС против судија. Није било разлога да се те судије не нађу на судијским местима. Ако је тадашњи врх правосуђа после 5. октобра одбио да то разматра, морамо имати бар приближно исте критеријуме и параметре сада.

Доротеа Чарнић

-------------------------------------------------------

Тадић:Није било политичких притисака

Председник Србије Борис Тадић изјавио је синоћ да није било политичких притисака приликом општег избора судија и тужилаца, а да је реформа правосуђа кључ за борбу против организованог криминала и корупције. „Ниједна реформа не може да буде идеална и нико није очекивао да ће сви делови друштва и политичке странке рећи да је то права ствар”, рекао је председник Тадић после сусрета са заштитником права грађана Сашом Јанковићем.

Председник Србије је казао да ће саслушати све примедбе које долазе из синдиката и струковних удружења, али је поновио да није било политичких притисака приликом избора носилаца правосудних функција, јер би тообесмислило избор судија и тужилаца.

Танјуг