Нераскидиве везе Шапчана и Јевреја

Шабац – „Као унук Миодрага Петровића, градоначелника Шапца из тог времена, желим да захвалим ’Политици’ за објављивање чланка о трагичној судбини шабачких Јевреја, који показује сву дивоту и љубав становника овог града у тим несрећним предратним и ратним годинама. Позивам садашње градоначелнике да обнове стари млин и синагогу, да се од њих направи музеј пријатељства, а све друге објекте обележе прикладним натписима, како велика хуманост Шапчана никада не би била заборављена.”

Ове речи, после написа „Расута сећања на шабачке Јевреје”, упутио је Миодраг Николић из Лос Анђелеса, унук познатог шабачког винара Тихомира Николића и још чувенијег градоначелника, доктора права Миодрага Петровића, претходно југословенског конзула у Берну, Трсту и Задру. Петровић је имао достојанства и смелости да у Шабац позове 1.300 Јевреја из Аустрије, Чехословачке и Пољске, који су пред зиму 1939. године месецима били укотвљени на Дунаву код Кладова јер нико у свету није хтео да их прими.

Николић је омогућио објављивање, по обиму скромне, али по емоцијама пребогате књиге „Шабац и Јевреји у сусрету”, девојачка сећања њихове рођаке, потоње учитељице Маре Јовановић на реку придошлица Мојсијеве вере, од којих је највећи део био смештен у млину винарског трговца Јакова Вукосављевића Улици Јанка Веселиновића. После рата ово здање дато је ТП „Нама”, које га је користило као магацин текстилне робе, а захваљујући ентузијазму уметника, историчара уметности, архитеката и менаџера у култури, окупљених у шабачкој независној уметничкој асоцијацији „Колектив”, евидентирано је као културно добро.

– Јеврејска делегација сваке године посећује Шабац и места на којима су њихови пострадали сународници боравили: зграду винара Јакова, синагогу, гробље, место стрељања у Засавици... На иницијативу „Колектива” још 2002. године с Јованом Деспотовићем, тадашњим помоћником министра културе, и Душаном Петровићем, тадашњим градоначелником, договорено је да се зграда обележи као заштићени споменик. Наша асоцијација је предложила да се већ дотрајали објекат детаљно реконструише и претвори у Центар за модерну уметност – каже за наш лист председник „Колектива”, академски сликар Слободан Пеладић.

Он истиче да је град направио прави потез, када је здање с делом плаца, у којем су биле смештене јеврејске избеглице, на време изузето од приватизације јер би до сада највероватније било срушено или препродато. Објекат има подрум, приземље и два спрата, укупне површине око 1.500 квадрата. Подигнут је 1930. године, већ следећег лета делимично је изгорео, потом је обновљен за прихват избеглица, а последњи пут реконструисан је 1964. године.

– Архитекте „Колектива” урадиле су детаљан пројекат и предале га локалној самоуправи. Према спецификацији радова, реконструкција би коштала око 200.000 евра, што нису превелика средства за тако озбиљан пројекат. Наравно, Центар ће сачувати успомену на своје прве, трагично настрадале становнике, међу којима је било и сликара и вајара. Надам се да се у списима из тог времена могу наћи готово сва имена, а с нашим великим уметником Рашом Тодосијевићем разговарали смо о изради велике меноре у металу, која би била постављана испред здања – истиче Пеладић.

Шабачки градоначелник Милош Милошевић каже да племенит чин његовог далеког претходника на функцији Миодрага Петровића и страдања преко хиљаду овдашњих Јевреја, староседелаца и избеглица, заиста заслужују посебно место у историји града. Свака идеја и предлог су добродошли, а локална самоуправа ће потрудити да се реализују. Један од првих корака је и регистар некадашњих јеврејских кућа, углавном у центру града, који је за недавну изложбу припремио Међуопштински историјски архив.

Мирољуб Мијушковић

-----------------------------------------------------------

Смрт свуда вребала

У бари Засавици, која је сада парк природе, 13. октобра 1941. убијено је 1.057 шабачких Јевреја, међу којима и 131 староседалац из овог града. Стрељани су мушкарци, а жене и деца су у јануару 1942. пребачени у концентрациони логор у Земуну, где су такође уморени. Пре окупације, 1940. и 1941, из Шапца су отишла два јеврејска транспорта за Палестину. У првом, са железничке станице, биле мајке и деца, и за тај се зна, пошто су се касније јавили, да је стигао на одредиште. Други је пошао у фебруару преко Бугарске, али су брод на Црном мору торпедовали Немци. Шабачки сликар Стеван Чалић дао је већу своту новац др Јозефу Винтеру, Јеврејину из Јужне Моравске, који је илегално, преко монаха из фрушкогорских и грчких манастира, успео да се домогне Палестине.