Улица отвореног срца

Где за „најлуђу ноћ”, Београђани можда још не знају, али 1. јануар је традиционално резервисан за шетњу Улицом отвореног срца. Или макар за посматрање директног ТВ-преноса на малом екрану. Настало као део ширег програма „Београд – град отвореног срца”, дружење у Македонској и Светогорској улици првог дана Нове године датира од 1988. године.

Пре тридесетак лета глумци Атељеа 212 су у време новогодишњих празника добијали необичне роле и облачили конобарске кецеље у „Српској кафани”. У тим данима, келнери и особље кафане би, накратко, постајали гости. Манифестација „Београд – град отвореног срца” у то време је трајала више од месец дана – од Светог Николе до Светог Саве. За то време, о сваком значајнијем датуму, одржавале су се приредбе, а највеселије је редовно било 1. јануара.
Симпатично комшијско дружење врло брзо се прочуло по граду, па су у „Српску кафану” на чашу куваног вина и позитивне атмосфере почели да свраћају Београђани из свих делова града. Како су године пролазиле,гостионица је постајала све мања да прими све који су хтели да уђу, па се фешта спонтано проширила у Светогорску улицу – улицу отвореног срца.

Манифестација која велича радост и хуманост званично је установљена између 1988. и 1989. године, а „Улица отвореног срца” ушла је у календар најзначајнијих догађаја у главном граду. Туристичка организација Београда и Атеље 212 су уз покровитељство Скупштине града последњих неколико година преузели организацију овог догађаја, коме присуствује око 100.000 Београђана и њихових гостију.
Да све не би било само испразна забава, ово дружење у Светогорској одскора указује на неке проблеме у друштву и доприноси њиховом решавању.Прошле године одражан је „Дан црвених носева”, посвећен акцији „Доктори кловнови”, која се бави увесељавањем болничких дана болесне деце. Ове године, међутим, неће бити на тај начин организованог пројекта, али ће људи отвореног срца имати прилику да добротворним прилозима помогну сиромашној деци.