Отац пријавио сина америчкој амбасади

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 27.  децембра – После шока због покушаја да се изнад Детроита обори авион са скоро 300 путника, али и олакшања што та терористичка диверзија неким чудом није успела, надлежни у Америци се преиспитују зашто су омануле мере превентиве, док се јавност бави ликом младог Нигеријца и разлозима зашто је, пошто је искусио све његове благодети, постао непријатељ Запада.

Кад је о првом реч, заиста је чудно да се није упалила ниједна црвена лампица још од момента кад је 23-годишњи Умар Фарук Абдулмуталаб прошле године затражио да путује у Америку на једну „верску церемонију”, а конзулат у Лондону му издао двогодишњу визу за више улазака. Он је наиме у то време већ био на такозваној ТИДЕ листи (на којој је 550.000 имена свих који припадају „терористичком окружењу”), мада не и на ужем списку (4.000 имена) који активира аларм приликом провере путних докумената.

Мистерија је и зашто са прве није пребачен на другу јер се предочава да је његов отац, угледни нигеријски банкар и чест посетилац САД, америчкој амбасади у нигеријској престоници још пре шест месеци скренуо пажњу на екстремистичке ставове сина. Контактиран после прекјучерашњег догађаја, отац није крио своје изненађење што је породичном отпаднику уопште дозвољено да путује у Америку.

То значи да једино породица, богата не само по нигеријским, него и по западним стандардима (поседује неколико кућа у Лагосу и седмоспратницу у централном Лондону), није затечена због његовог покушаја да убије себе и 277 путника „ербаса” у моменту кад је слетао на аеродром у Детроиту. Трагедију је по свој прилици спречила само његова неспретност у потпуном активирању изузетно моћног ПЕТХ експлозива, који је кроз контроле прошверцовао у гаћама, а онда, после припрема у авионском тоалету, покушао да детонира пошто је доњи део тела претходно покрио ћебетом с објашњењем да га је заболео стомак.

Тај самоубилачки наум срећним стицајем околности није успео, избио је само мањи пожар који је терористи-самоубици нанео озбиљне опекотине. Авион је успешно слетео и, по процедури за овакве ситуације, био је паркиран на посебном делу аеродрома да би прошао кроз детаљни преглед, чему су били подвргнути и све путници.

Абдулмуталаб, који је још у болничком притвору, и формално је оптужен за покушај рушења авиона. Нема засад званичне потврде да ли је деловао сам или су веродостојне његове изјаве дате на првом саслушању агентима ФБИ, да је експлозив преузео од припадника Ал Каиде у Јемену, заједно са упутствима за употребу.

Ова друга верзија се чини уверљивијом. Конгресмен Питер Хоекстра, члан Обавештајног комитета Представничког дома, изјавио је како су му поуздани извори рекли да су америчке службе знале да је Абдулмуталаб „шуровао са Ал Каидом” најмање неколико месеци, „а можда и неколико година”.

Под лупом је сада, пре свега, његова „јеменска веза”, мада ће, како се износи, јеменским властима бити потребно дуже време да утврде да ли је заиста био у њиховој земљи, с обзиром да је његово име прилично уобичајено међу муслиманима и да се пише на неколико начина.

Мрежа Ал Каиде у Јемену, који као да израста у упориште ове терористичке организације по значају готово подједнако важно као оно у Пакистану, крајем октобра на свом веб сајту објавила је позив следбеницима да користе мале количине експлозива за убијање Западњака у авионима и на аеродромима, због њиховог „рата против Ислама”. „Десет грама експлозива који може да се направи од онога што ваша мајка има у кухињи може да постане моћна самоубилачка бомба, или да се постави у музичке уређаје, рамове слика...”, каже се у том позиву.

Потврда растуће важности јеменске филијале Осаме бин Ладена јесте и неуспео атентат прошлог августа на једног принца из владајуће породице Саудијске Арабије задуженог за антитероризам. Атентатор је успео да, на путу из Јемена у Џеду, прође кроз две аеродромске контроле и претрес принчевог обезбеђења.

Остаци експлозива са Абдулмуталабовог тела сада су на анализи у лабораторијама ФБИ. На снагу су, иначе, ступиле нове мере контроле путника у авионима који слећу на америчке аеродроме чији се детаљи не износе у целости, али се наглашава да нису свуда исте. Међу њима је и детаљни преглед свих делова тела, детаљна инспекција ручног пртљага и забрана напуштања седишта у завршном сату лета, када неће бити дозвољен ни приступ ручном пртљагу. У америчком ваздушном простору посада уз све ово неће више давати обавештења о позицији авиона.