Бирократија тупи СРП

Гиљотина не мирује ни пред новогодишње празнике, а због СРП-а (Свеобухватна реформа прописа) тресе се министарски кабинет. Влада ће сутра, како „Политика” сазнаје, на препоруке привредника у оквиру акције СРП избацити из употребе 204 закона, уредби, одлука и подзаконских аката и усвојити препоруку за измену још 223 прописа уколико на седници владе не победи „бирократски лоби”. Ако министри сутра прихвате предлоге привреде, већ првог месеца идуће године, после усаглашавања с независним регулаторним телима, још 122 прописа биће измењено како би се грађанима и привреди олакшала комуникација с државним органима. А судбина преосталих стотинак прописа биће одлучена у каснијим месецима наредне године.

Према рачуници која је достављена влади укидање само 34 закона (од 223) донеће уштеду од 6,11 милијарди динара или 64,3 милиона евра. А од 122 препоруке које тек треба усагласити – 15 треба да донесе уштеду од 11,5 милијарди динара (121,6 милиона евра). Укупна уштеда на годишњем нивоу (ако се укине 427 закона и прописа) биће 17, 6 милијарди динара (185,9 милиона евра).

Међу препорукама које ће влада усвојити, највећу уштеду – 1,9 милијарди динара (20,7 милиона евра) доноси продужење важности путних налога са седам на 30 дана (обрасци путног налога биће објављени на интернет страници Министарства за инфраструктуру). Затим следи укидање обавезе запосленог да потписује евиденцију о заради, која доноси уштеду од милијарду динара (10,7 милиона евра), а 808 милиона динара (8,5 милиона евра) уштедеће се тако што ће малим и средњим предузећима бити омогућено електронско достављање ППОПЈ и ППОД образаца. Укидање сувишне процедуре достављања фактура Девизном инспекторату и достављања извештаја о обављеним инвестиционим радовима уштедеће се 622 милиона динара (6,5 милиона евра), а 504 милиона динара (5,3 милиона евра) уштедеће се смањивањем путарине за комби возила. Инспекције ће убудуће морати да формирају заједничко координационо тело, да рационализују територијалне јединица, да заједнички излазе на терен и да имају заједнички софтвер што ће донети уштеду од 346,3 милиона динара (3,6 милиона евра). То што ће порески обвезници убудуће моћи да имају увод у пореске картице електронским путем значиће уштеду од 336,8 милиона динара (3,5 милиона евра). Два милиона евра уштедеће се усаглашавањем домаћих са европским прописима о дозвољеном притиску у судовима за компримоване гасове, милиона евра ће се уштедети укидањем обавезе обавештавања пореске управе о променама регистрованим у Агенцији за привредне регистре а више од 850 хиљада евра биће уштеђено издавањем електронског извода ове агенције.

Пакет СРП-а који ће влада сутра усвојити чини скоро две трећине укупних препорука привреде али то је, нажалост, само једна трећина уштеда по свим препорукама (64,3 милиона евра од укупно 185,9 милиона евра). После усаглашавања с регулаторним телима, под условом да буду усвојене све препоруке привредника, додатна уштеда на годишњем нивоу биће од 121,6 милиона евра.

(/slika2)Министар економије Млађан Динкић крајем прошле недеље обелоданио је постојање великог сета препорука привреде за укидању непотребних прописа које су стигле у владу и оценио да ће због отпора бирократије бити усвојена свега половина пошто остатак тек треба да се усагласи са администрацијом. У доста оштром тону Динкић је упознао јавност да је премијеру и председнику државе рекао да „не жели компромисе са бирократијом и да она мора да се сломи сада или никада”. Министар економије навео је као неопходно увођење једношалтерског система у многим областима, пре свега за пријављивање и одјављивање радника.

– Надам се да ће надлежно Министарство рада и надлежни потпредседник владе дати подршку увођењу једношалтерског система у тој области, макар од 31. јануара – рекао је Динкић упирући прстом у Фонд пензијског и инвалидског осигурања (ПИО).

Светска банка је још 2005. године одобрила 25,3 милиона долара кредита Србији да га до 30. септембра 2010. године искористи и уведе једношалтерски систем за пријаву-одјаву запослених (пројекат „Парип” – Реформа управљања пензионим системом). Због отпора три државне институције код којих је понаособ рађен поступак пријаве-одјаве запослених (Фонда ПИО, Националне службе за запошљавање – НСЗЗ и Републичког завода за здравствено осигурање – РЗЗО) Србија није повукла тај кредит и он код Светске банке стоји неискоришћен. Те три институције годинама нису хтеле да се договоре ни око заједничког обрасца пријаве, а једино што је урађено јесте оснивање (3. маја 2008. године) Централног регистра који још не функционише. У међувремену, НСЗЗ и РЗЗО успели су да се договоре, али Фонд ПИО и даље се опире поједностављивању процедура и олакшавању пословања привреди која доноси и уштеду од 14,8 милиона евра годишње.

„Политика” је имала увид у део документације у којој су аргументи да једношалтерски систем буде смештен у РЗЗО. Као предности наведени су да РЗЗО има најсвеобухватнију база података, највећи број осигураника, примену начела хитности у остваривању права осигураника, бољу информационо-техничка опремљеност и повезаност централе са више од 100 организационих јединица на територији целе Србије. РЗЗО је исказао спремност да у врло кратким роковима отпочне са пријемом јединствене пријаве за пријаву-одјаву запослених на социјално осигурање и већ је израдио нацрт јединственог обрасца за то.

(/slika3)Међу лоше стране решења да се, по избору корисника, јединствени образац за пријаву-одјаву запослених на обавезно осигурање предаје или у РЗЗО или у Фонду ПИО су: дуплирање исте документације на више места, проблем успостављања једнообразног поступања и уједначене праксе у односу на кориснике, немогућност рационализације запослених, опасност да Фонд ПИО (због лошије информационо-техничке опремљености) неће благовремено достављати податке о пријавама-одјавама РЗЗО, што може да доведе до немогућности остваривања здравствене заштите.

У круговима задуженим за свеобухватну реформу прописа може се, међутим, чути да постоје и жешћи примери супротстављања укидању непотребних прописа и очувању моћи бирократије. Као константан пример опструкције спомиње се Пореска управа која се још од 2004. године опире увођењу једношалтерског система за регистрацију фирми који је тада могао комотно да буде уведен. Тај систем тек је недавно уведен у Агенцији за привредне регистре (АПР) и помогао је да се Србија поправи за 35 места (са 108. на 73) на глобалној лествици конкурентности Светског економског форума. Пореска управа је, међутим, у међувремену смислила нову „кваку” – иако АПР издаје важећу потврду, Пореска управа поново је увела своју потврду за регистрацију фирме без које власник фирме не може да отвори рачун у банци. То је аутоматски продужило рок за регистрацију фирми са 13 на 17 дана, што је поново погоршало конкурентност Србије. А кад би се регистрација са 13 свела на пет дана, Србија би ушла у десет најконкурентнијих земаља у свету.

Пореска управа „ухваћена је на делу” у још неколико случајева кад је у нове прописе успела да угура старе процедуре или уредбе којима је враћала себи надлежности укинуте гиљотином прописа. Око седам хиљада запослених у Пореској управи не желе да мењају начин рада и једношалтерски систем доживљавају као одузимање моћи, а многи од њих отворено се противе обучавању за нови систем рада, не желећи да мењању старе навике.  

Занимљиво је такође да се Министарство рада жестоко противи укидању радних књижица које не постоје нигде у свету јер послодавци са запосленима склапају уговоре. Аргумент Министарства је да ће укидањем радних књижица остати без документације о осигураницима, али се онда поставља питање зашто до сада тај посао није урађен у Фонду ПИО.