Новинарска кућа на темељима завештане виле

Врњачка Бања – На прелепој локацији, такорећи усред Врњачке Бање, Удружење новинара Србије још од 1972. поседује вилу са пространим плацем. Међутим, зграда је временом оронула, а окућница се – смањивала. Новинари, без довољно новца за одржавање наслеђене имовине, препустили су објекат зубу времена, а плац су „штрпкале“ комшије и општина, тако да је од 23 остало тек седам ари.

Пре неколико дана, Нино Брајевић, генерални секретар УНС-а, и Петар Јеремић, председник Извршног одбора УНС-а, разговарали су са председником врњачке општине Зораном Сезивићем, и сагласили се да локална самоуправа на име дела плаца који је узет за пут и улице умањи таксе и доприносе за комуналије и да се убрзано прибави документација за изградњу новог, знатно већег објекта на месту поменуте виле, пошто према речима стручњака није исплативо улагати у обнову постојеће грађевине.

– Наравно, за све то је потребно много новца, али смо на добром путу да коначно решимо какав објекат и за које намене ваља овде подићи. Могли смо, додуше, све то и раније да обавимо, а да новац обезбедимо у сарадњи са приватним инвеститорима. Но, од тога смо се уздржали поштујући завештање нашег колеге Јована Пантелића, који је ту имовину наменио искључиво новинарима – каже за „Политику“ Нино Брајевић.

Поменути Јован Пантелић се родио у Београду 1876, писао је за „Београдски дневни лист“, „Голуб“, „Звезду“, „Босанску вилу“... Уочи Првог светског рата био је дописник француског листа „Матан“ и са Браниславом Нушићем радио на оснивању Српског новинарског удружења. Често је тих година боравио и у Паризу. Из француске престонице је као дописник слао и текстове за „Политику“.

Са српском војском прешао је Албанију, а на мировној конференцији у Паризу је био шеф прес бироа српске делегације. У родни Београд се вратио 1924. године, са супругом Жинет Гарније, а њих двоје су повремено живели на имању у Врњачкој Бањи.

Јован Пантелић је умро 1945. године. Пошто није имао потомака, сву непокретну имовину Јован је завештао Удружењу новинара Србије у које је, као пуноправан члан, примљен 1945. године. Покретну имовину је разделио даљим рођацима.

Његова супруга Жинет, која је поживела све до новембра 1971. године, у складу са последњом вољом свог супруга, пет година пре смрти, саставила је тестамент, судски оверен, на основу кога је вила у Врњачкој Бањи и формално припала Удружењу новинара Србије.