Иранска криза све опаснија

Иран све дубље тоне у кризу која од сукоба изазваних оптужбама за лажирање председничких избора прераста у озбиљан политички сукоб конзервативаца на власти и опозиционих реформиста. Погибија најмање десет демонстраната на улицама Техерана, Табриза и Шираза последњи је у низу доказа заоштравања: конзервативни режим председника Махмуда Ахмадинежада показује да нема намеру да одустане од силе, следбеници реформског лидера опозиције Мир Хосеин Мусавија доказују да неће одступити.

Талас демонстрација какав није виђен од времена исламске револуције 1979. запљуснуо је Иран после јунских председничких избора на којима је Ахмадинежад убедљивом већином обезбедио други мандат, док реформисти тврде да су избори покрадени.

Десетине људи погинуле су од тада у сукобима са припадницима Револуционарне гарде и паравојне милиције Басиџа. У недељу је, тврди се, у атентату убијен и Мусавијев рођак. Више од 300 људи ухапшено је само у Техерану. У међувремену су изрицане смртне пресуде а неке новине затворене.

Власти су после уличних протеста почетком децембра недвосмислено ставиле до знања како ће се понашати: „Од сада па надаље, нећемо имати милости ни према коме ко ради против националне безбедности. Одлучно ћемо им се супротставити”, изјавио је тужилац Голамхосеин Мохсени-Еџаји.

Обећање је испуњено иако техеранска полиција тврди да су демонстранти погинули на „сумњив начин” и да међу убијенима има и полицајаца.

Индикативно је да се режим није устручавао да на демонстранте отвори ватру у дану у коме је Иран славио смрт најсветијег шиитског мученика, имама Хусеина. Одлука власти да се крваво обрачуна са противницима баш на тај дан може да се покаже као веома опасна.

До сада су студенти представљали главни бастион подршке реформистима. Умногоме захваљујући ослонцу на силу, Ахмадинежад доприноси да се фронт отпора шири.

Исламска Република је у данима празновања Ашуре забрањивала свако насиље, чак и током рата са Ираком, па оваквим обрачуном режим почиње против себе да регрутује не само обичне вернике већ и делове клера. Многи шиитски лидери, укључујући и неке који припадају конзервативном кругу око врховног вође и Ахмадинежадовог заштитника, ајатолаха Али Хамнеија, сматрају да је реакција власти прекомерна.

Овоме је свакако допринела и недавна смрт великог ајатолаха Хосеина Али Монтазарија. Овај шиитски високодостојанственик требало је да као врховни вођа наследи ајатолаха Хомеинија, али је на то место дошао ајатолах Хамнеи. Монтазари је од тада систематски критиковао власти које су покушавале да га изолују у кућном притвору у светом граду Кому.

„Смрт Хамнеију”, поново се чуло на демонстрацијама, иако је доскора била готово незамислива било каква критика врховног вође чија је улога да арбитрира око најосетљивијих питања Исламске Републике.

Иранске власти покушавале су да забране комеморације Монтазарију, укључујући и завођење ванредног стања у његовом родном месту Маџафабаду, али све то је додатно иритирало хиљаде обичних верника. Уследили су обрачуни и тамо где их до сада није било.

„Ово је месец крви, Јазид ће пасти”, викали су демонстранти по Техерану изједначавајући ајатолаха Хамнеија са Јазидом, умајадским калифом који је 680. године наредио да током битке код шиитског светог града Карбале имам Хусеин буде убијен и да му се одруби глава.

Немири у Ирану додатно појачавају страх на Западу где нема одговора на питање како ће се Техеран поставити око спорног нуклеарног програма за који САД и Израел тврде да је у функцији производње атомске бомбе док Иран понавља да има право на мирнодопско коришћење нуклеарне енергије.

Иран је у септембру одаслао позитивне сигнале међународној заједници. После женевског састанка Ирана и Групе 5+1 (пет сталних чланица Савета безбедности УН плус Немачка) бивши директор Међународне агенције за атомску енергију Мохамед ел-Барадеј поднео је свој предлог који је добио солидну подршку, али није имао у виду унутрашње врење у Ирану.

Размена оптужби између Мусавија и Ахмадинежада навела је САД да заведу нове санкције које се тичу производње нафте, главног извора прихода Ирана. Сви су изгледи да ће тензија у Ирану наставити да се шири. Исто важи и за кризу са међународном заједницом око иранских нуклеарних амбиција.