Јосиповић и Бандић у финалном окршају

Од нашег сталног дописника
Загреб,  28.  децембра – До данас у подне потпуно су пребројани гласови јучерашњих председничких избора у Хрватској, а резултати су углавном потврдили очекивања: Иво Јосиповић (СДП) добио је 640.573 гласа односно 32,42 одсто, СДП-ов дисидент Милан Бандић 293.056 гласова или 14,83 одсто, Андрија Хебранг (ХДЗ) 237.056 гласова (12,04 одсто), Надан Видошевић 223.890 гласова (11,33 одсто), Весна Пусић 143.189 гласова (7,25 одсто), Драган Приморац 117.151 глас (5,93 одсто), Мирослав Туђман 80.784 гласа (4,09 одсто), Дамир Кајин 76.408 гласова (3,87 одсто), Јосип Јурчевић 54.177 гласова (2,74 одсто), Борис Микшић 41.490 гласова (2,10 одсто), Весна Шкаре-Ожболт 37.373 гласа (1,89 одсто) и Славко Вукшић 8.309 гласова (0,42 одсто), што је иначе мање од прописаних 10.000 потписа колико је морао да прикупи да би се кандидовао.

Поглед на ове бројеве указује и на основну карактеристику ових председничких избора, а то је велика апстиненција бирача – од укупних 4.495.119 на биралишта је изашло тек 1.975.853, што је 43,96 одсто. Био је то „цех” због незгодног „тајминга” избора који су одржани два дана после Божића када су још многи негде на зимском одмору.

Своје разочарање тако малим одазивом изразио је и одлазећи председник Стјепан Месић, који каже: „Разочаран сам малим изласком бирача, али то се могло и очекивати. Кампања није показала да се иде с визијом Хрватске у 21. столеће, визијом Хрватске у Европској унији.”

Као што се и очекивало у финалном обрачуну за новог председника Хрватске 10. јануара ће се наћи Иво Јосиповић и Милан Бандић, који је у финишу првог изборног круга престигао ХДЗ-овог кандидата Андрију Хебранга потукавши га убедљиво и у Босни и Херцеговини, где је до сада било ХДЗ-ово изборно упориште и „резерва гласова” која је битно утицала на досадашње парламентарне изборе у РХ.

Још увек владајућа ХДЗ тиме је и највећи губитник ових председничких избора, а како се то десило сажето је објаснио сам Хебранг горко закључивши: „За мој пораз криви су отпадници из ХДЗ-а.”

То је јасно из самог погледа на изборне резултате, јер са гласовима Видошевића и Приморца (који су искључени из ХДЗ-а због самосталног наступања на изборима) ХДЗ-ов службени кандидат би скоро дохватио 30 одсто гласова, а Бандић је прошао у финале са упола мање.

Међутим, раслојавање ХДЗ-а у овим изборима није само карактеристика ове партије, јер на то би могли да се жале и у СДП-у, где је Бандић такође против сагласности своје странке кренуо у изборе и, ето, стигао до финала. Да није било тога службени кандидат СДП-а би већ био нови председник Хрватске.

Права изборна борба за новог, трећег по реду председника самосталне Хрватске у ствари тек сада почиње, а да креће са скидањем рукавица најавио је већ Милан Бандић коментаришући протекле ноћи свој улазак у финални круг. Захваљујући онима који су гласали за њега одмах је одапео стреле на свог противника, чега се иначе у првом изборном кругу чувао:

„Шта нам је чинити још ноћас? Каквог председника треба Хрватска? Друкчијег – одлучног и способног председника на којега неће утицати нити једна странка, онај који неће бити страначки пион или председник на даљински управљач Зорана Милановића”, рекао је он машући даљинским управљачем за ТВ.

Иво Јосиповић није узвратио на такав начин, већ знатно смиреније: „Резултати избора показују да је правда победила. Позивам све који имају право гласа да гласају за бољу и праведнију Хрватску, да гласају за светло, а не за таму. Хрватска је данас изабрала светло, а сигуран сам да ће светло изабрати и 10. јануара”, рекао је он.

Ко ће, заиста, победити у другом изборном кругу сада је питање које заокупља многе грађане Хрватске, праве се небројене анализе, коментари и износе мишљења. Кључно је, наравно, питање коме ће се „прелити” бирачи поражених кандидата, а једино што је у томе сигурно јесте да ништа није сигурно и да ће борба бити тесна и неизвесна. За Јосиповића је јасно да ће га подржати они који су гласали за Весну Пусић и Дамира Кајина, док ће Бандић привући знатан део оних који су гласали за десничарске кандидате. На то указује и чињеница да је надмоћно победио Хебранга у БиХ, што и није необично када се зна да је у Загреб дошао из западне Херцеговине. Уз то, не треба занемарити ни да је утицајна домаћа Римокатоличка црква своје симпатије каналисала према Бандићу, док јој је Јосиповић (који се није устручавао да јавно изјави како је у погледу вере агностик) представник „црвених” који би да се врате на власт.

ХДЗ је већ објавио да неће подржати ниједног од преосталих кандидата, већ оставља својим члановима да сами одлуче за кога ће гласати. Кајин је позвао своје бираче да сада подрже Јосиповића, док ће се остали поражени кандидати о томе изјаснити наредних дана. Председник Месић се није директно изјаснио, али судећи по данашњој критици на рачун Бандићевог наставка кампање, за којег је рекао да „прелази границе”, свима је јасно да ће такође подржати Јосиповића. Градоначелник Сплита Жељко Керум пружио је подршку Бандићу.

Биће занимљиво следећих дана гледати како се опредељују јавне и популарне личности, које се до сада нису толико експонирале, али сада ће у финалном изборном обрачуну вредети свако такво име.

Радоје Арсенић

-------------------------------------------------

Јосиповић победио у свим већим градовима осим Госпићу

Иво Јосиповић победио је у првом кругу у свим већим градовима осим у Госпићу, где је већ традиционална „тврђава” ХДЗ-а. Уз то што је победио на пример у све четири далматинске жупаније, најуспешнији је био у Загребу (34,57 одсто, а за Бандића 15,64 одсто), у Сплиту је освојио 34,96 одсто гласова испред Хебранга са 12,39 одсто, у Ријеци је добио 41,36 одсто, у Осијеку 35,36 одсто, у Задру 32,97, а у Славонском Броду 33,41 одсто гласова (за Бандића 21,81 одсто) итд...