Јединствен шалтер средином идуће године

Влада Србије данас ће усвојити 212 препорука за укидање сувишних прописа, док ће њих 133 сачекати крај јануара, углавном због отпора администрације реформи у области поједностављења и укидања непотребних бирократских процедура. „На чекању” остају увођење јединственог шалтера за пријаву и одјаву запослених, укидање радних књижица, померање рока за жалбе у Пореској управи, увођење казни за пореске органе, укидање плаћања царина за увоз опреме домаћим фирмама, укидање дневне обавезе уплате пазара...

Да би послодавац пријавио радника, мора да попуни 27 образаца, ручно испуни 600 колона и преда их Фонду ПИО, Националној служби за запошљавање (НСЗЗ) и Републичком заводу за здравствено осигурање (РЗЗО). Због неслагања надлежних институција, јединствени шалтер који би послодавцима уштедео време и новац још није уведен.

Снежана Лакићевић, државни секретар у Министарству рада, каже да је јединствен образац већ усаглашен и одлуку о његовој примени је могуће донети већ сутра, али је неопходно уподобити софтвер у надлежним институцијама. Према њеним очекивањима, јединствени шалтер може да заживи половином године.

– Заиста све институције раде ажурно и постоји консензус о свим питањима. Али потребно је време да се одштампа минимум 500.000 образаца и отпочне њихова примена. Ове три институције треба такође да усагласе прописе и оформе централни регистар како би заживео јединствен шалтер. Министарство рада предлаже да јединствене обрасце примају и РЗЗО и ПИО, а да грађани у зависности од тога шта им је ближе или сврсисходније, одлуче да ли ће га предати на једном или другом месту – наводи Лакићевићева.

С друге стране Андреа Марушић, руководилац владине Јединице за свеобухватну реформу прописа, сумња да ће то бити изводљиво и сматра да је логичније да то буде само у РЗЗО, који је технички оспособљенији и ажурнији.

– То су два органа у надлежности различитих ресора. Питање је да ли ће успети да се повежу, јер ако не буду умрежени неће моћи да размењују податке. Осим тога ПИО фонд није повезан са свим својим јединицама. Уколико се одлучи да и једни и други примају обрасце, постоји опасност дуплирања података. Намеће се и питање архивирања документације – наводи Марушићева.

У корист става свог министарства, Лакићевићева међутим наводи да ПИО фонд има формирану базу података, односно матичну евиденцију од 1972. године. У њој су хронолошки утврђени сви подаци, односно све промене везане за статус обвезника доприноса за обавезно социјално осигурање – послодаваца и осигураника, које су битне у поступку остваривања права из система пензијског и инвалидског осигурања за чије је стицање потребно дугорочније и веће улагање. С обзиром на значај података који су садржани у бази ПИО фонда, нужно је, каже она, да се јединствени образац предаје и на шалтеру те институције.

Што се тиче укидања радних књижица, државни секретар у Министарству рада каже да то у овом тренутку није могуће учинити јер не постоји алтернативна база података. Свакако да те књижице треба да буду избачене из употребе, али тренутно су оне, како истиче, једини основ за остваривање права обавезног социјалног осигурања. НСЗЗ, ПИО фонд, РЗЗО и Пореска управа раде на увођењу јединствене базе података и она је у завршној фази. Централни регистар би требало да заживи током 2010. године и по његовом успостављању радне књижице отићи ће у прошлост, а на томе ће се годишње уштедети 3,5 милиона евра.

Пореска управо је такође једна од препрека гиљотини прописа. С њом су неке ствари усаглашене, каже Марушићева, али је остало много спорних питања. Јединица за свеобухватну реформу прописа је на захтев привредника предложила увођење института самопријављивања, што значи да уколико порески обвезник самоиницијативно пријави неку грешку, порески органи немају право да га прекршајно гоне. Али порезници су се томе успротивили. Други проблем је рок решавања по жалби. Пореска управа има тренутно 11.000 предмета из 2007. године, па је предложено да рок уместо два месеца буде 90 дана. А уколико жалба не буде решена у предвиђеном року, тај орган мора у року од 15 дана да врати новац обвезнику. У супротном, следи камата од 23 одсто месечно, како привредници на повраћај новца не би чекали годинама, као што се то сада дешава. Трећи предлог коме се порезници такође противе јесте увођење казни за пореске органе због непоштовања рокова.

Да би изједначили домаће и стране фирме, али и спречили разне малверзације поводом ослобађања царина на увоз опреме (који важи само за стране фирме), Јединица за свеобухватну реформу прописа је предложила да та повластица важи за све. Министарство финансија се томе међутим оштро супротставља наводећи да би на тај начин домаћи произвођачи опреме били у неравноправном положају. Андреа Марушић сматра да је то погрешан приступ и да је конкурентност једини начин њихове заштите. До спорења са наведеним министарством дошло је и због предлога да се уплата пазара врши недељно, а не дневно. Од ове новине привредници би имали годишњу уштеду од 40 милиона евра. Кључни фактор за усвајање тог предлога биће Народна банка.

Маријана Авакумовић