Инспирисан природом

Мултимедијални уметник Александар – Аца Антић приредио је несвакидашњу изложбу у Етнографском музеју у Београду, под називом „Клисуре”. На изложби су се нашле фотографије прелепих клисура сниманих диљем Србије, необичне дрвене скулптуре, уређаји који преносе звук (CD плејер, појачала, звучници), занимљиве приче, а изложбу прати и музика, све то на тему клисура, дрво, ветар и вода.

– Добио сам кућу од оца, на селу на југоистоку Србије. Боравећи у потпуно новим околностима за мене, почео сам да упознајем природу, временом да јој се прилагођавам, а онда ми је постала инспирација. Почео сам да учим форме из природе јер сматрам да права искрена органска веза са природом даје управо овај резултат – прича Александар Антић и појашњава:

– Ово највеће појачало инспирисано је ветром. Седео сам данима на литици и посматрао игру ветра и његовог начина преношења таласа. То сам применио у изради појачала. Делује помало нестварно, али ако се пажљиво посматра види се да „апарати” имају форму клисуре и да су лампице које се више не производе постављене тако као да ветар који струји међу њима ствара звук који се чује – уствари, CD са одговарајућом музиком коју сам препознао као идентичну инспирацију.

Ликовни уметник, фотограф у слободном статусу, био је специјалиста за град, сада је инспирацију нашао у природи. Каже да му је последњих десет година најкреативнији период у животу, пре свега, захваљујући природи.

– Када човек то препозна у себи, треба и да га негује – додаје Аца (више воли да га тако зову).

Елементи вајарства, али и научних дисциплина (електронике), производ су његовог личног искуства и истраживања и слика су свих инспирација, подстакнутих снажним емоцијама. Електроника je, сем необичног модерног дизајна (све у дрвету, али склопљено по принципима клисуре), врхунска. По завршетку изложбе постоји могућност продаје, што уметнику није приоритет.

– Велико интересовање ме изненадило, али ми је и пријало јер је потврда да то што радим вреди. Нарочито ми се допало што су жене добро реаговале. Волео бих да нека од ових дела припадну некоме ко осети исту ону енергију коју сам ја осетио кад сам стварао. Искрене ствари увек пронађу свој пут. Посебно сам захвалан Етнографском музеју, институцији коју треба да чувамо као очи у глави – додаје Аца.

Посебан однос овај уметник има према дрвету.

– Дрво има свој живот који мора да се испоштује ако желите да од њега нешто стварате. Постоје нека правила када се сече (на јесен) и које се сече да се не би нарушила природна равнотежа – каже Александар Антић.

– Видите да сам жив – одговара уз осмех на наше питање да ли од уметности и тога што ради може да се живи.