Кнежевић: Црну Гору воде у ЕУ без српског језика

ПОДГОРИЦА – Посланици Скупштине Црне Горе усвојили су нацрте амандмана од 17 до 21 на Устав Црне Горе, којима се мења начин избора и положај носилаца највиших правосудних функција. Против предложених решења гласали су само посланици Демократске народне партије, док уздржаних није било.

Председник ДНП-а Милан Кнежевић оценио је током скупштинске расправе да предложене уставне промене не решавају суштинске проблеме у Црној Гори, док се истовремено избегава измена одредаба којима је српски језик потиснут из статуса службеног језика.

Кнежевић је подсетио да су, док је тадашња опозиција била на улици, власти Мила Ђукановића и Ранка Кривокапића, према његовим речима, кривотвориле резултате пописа из 2003. године.

„Уместо српског језика увели су матерњи, укинули су тробојку, донели химну ратног злочинца Секуле Дрљевића, а 29 професора српског језика из Никшића остало је без посла јер су одбили да предају матерњи језик. Све је то било увод у покрадени референдум”, рекао је Кнежевић.

Он је навео да је доношење Устава 2007. године представљало врхунац такве политике, оценивши тај документ као најантисрпскији у новијој црногорској историји.

„У том документу Ранка Кривокапића, који је подржао Мило Ђукановић, српски језик, иако већински, избачен је из статуса службеног и нормативно је стављен на маргину, као језик у службеној употреби”, казао је лидер ДНП-а.

Кнежевић је упозорио да ће, уколико Црна Гора постане чланица Европске уније без претходне измене Устава, само црногорски језик бити признат као службени језик државе.

„У томе је суштина – да један мањински језик постане службени, док српски језик, захваљујући одређеним европским бирократама, као што је Сатлер, и намерној антисрпској политици, неће имати тај статус”, рекао је Кнежевић.

Према његовим речима, део власти и међународних представника жели да Црна Гора у Брисел оде без српског језика.

„Желе да одемо у Брисел откинутог језика, српског језика. Ми немамо намеру да одустанемо од те борбе”, поручио је Кнежевић.

Он је оценио да је неопходно да српски језик „васкрсне” у уставноправном поретку Црне Горе како би се зауставило потискивање српског народа и његових историјских и националних обележја.

„Ово што се покушава реализовати уставним променама јесте убијање српског народа као државотворног, убијање српског језика, убијање тробојке, убијање могућности за двојно држављанство и убијање онога што је Црна Гора представљала вековима”, рекао је Кнежевић.

Лидер ДНП-а критиковао је и решења која се односе на положај тужилаштва, тврдећи да се изменама Устава главном специјалном тужиоцу Владимиру Нововићу и врховном државном тужиоцу Милораду Марковићу дају претерано велика овлашћења.

Он је оценио да су усвајањем амандмана створена „два фараона” и практично установљена четврта грана власти, изван класичне поделе на законодавну, извршну и судску.

Кнежевић је посебно критиковао Марковића, наводећи да га назива „Ђукановић” јер, према његовој оцени, у случају „Телеком” снажније брани интересе бившег председника Црне Горе него његова сестра Ана Коларевић, која је адвокат.

„Гласањем сте им ставили круне на главу. Ја им се нећу ни за јоту померити и наставићу да их критикујем”, поручио је Кнежевић.

Он је упозорио да би нова уставна решења могла довести до стварања затвореног система у којем ће судије и тужиоци готово самостално одлучивати о кадровима, кривичним поступцима и пресудама.

„Сада ће тужиоци и судије направити херметичку секту у којој ће они одређивати ко ће бити ухапшен, ко ће бити осуђен и на колику казну”, казао је Кнежевић.

Нацрти амандмана усвојени су са 70 гласова „за”, док су против била два посланика ДНП-а. Приликом коначног изјашњавања одлука је подржана са 74 гласа, а против су гласала сва три присутна посланика Демократске народне партије.