Knežević: Crnu Goru vode u EU bez srpskog jezika

PODGORICA – Poslanici Skupštine Crne Gore usvojili su nacrte amandmana od 17 do 21 na Ustav Crne Gore, kojima se menja način izbora i položaj nosilaca najviših pravosudnih funkcija. Protiv predloženih rešenja glasali su samo poslanici Demokratske narodne partije, dok uzdržanih nije bilo.

Predsednik DNP-a Milan Knežević ocenio je tokom skupštinske rasprave da predložene ustavne promene ne rešavaju suštinske probleme u Crnoj Gori, dok se istovremeno izbegava izmena odredaba kojima je srpski jezik potisnut iz statusa službenog jezika.

Knežević je podsetio da su, dok je tadašnja opozicija bila na ulici, vlasti Mila Đukanovića i Ranka Krivokapića, prema njegovim rečima, krivotvorile rezultate popisa iz 2003. godine.

„Umesto srpskog jezika uveli su maternji, ukinuli su trobojku, doneli himnu ratnog zločinca Sekule Drljevića, a 29 profesora srpskog jezika iz Nikšića ostalo je bez posla jer su odbili da predaju maternji jezik. Sve je to bilo uvod u pokradeni referendum”, rekao je Knežević.

On je naveo da je donošenje Ustava 2007. godine predstavljalo vrhunac takve politike, ocenivši taj dokument kao najantisrpskiji u novijoj crnogorskoj istoriji.

„U tom dokumentu Ranka Krivokapića, koji je podržao Milo Đukanović, srpski jezik, iako većinski, izbačen je iz statusa službenog i normativno je stavljen na marginu, kao jezik u službenoj upotrebi”, kazao je lider DNP-a.

Knežević je upozorio da će, ukoliko Crna Gora postane članica Evropske unije bez prethodne izmene Ustava, samo crnogorski jezik biti priznat kao službeni jezik države.

„U tome je suština – da jedan manjinski jezik postane službeni, dok srpski jezik, zahvaljujući određenim evropskim birokratama, kao što je Satler, i namernoj antisrpskoj politici, neće imati taj status”, rekao je Knežević.

Prema njegovim rečima, deo vlasti i međunarodnih predstavnika želi da Crna Gora u Brisel ode bez srpskog jezika.

„Žele da odemo u Brisel otkinutog jezika, srpskog jezika. Mi nemamo nameru da odustanemo od te borbe”, poručio je Knežević.

On je ocenio da je neophodno da srpski jezik „vaskrsne” u ustavnopravnom poretku Crne Gore kako bi se zaustavilo potiskivanje srpskog naroda i njegovih istorijskih i nacionalnih obeležja.

„Ovo što se pokušava realizovati ustavnim promenama jeste ubijanje srpskog naroda kao državotvornog, ubijanje srpskog jezika, ubijanje trobojke, ubijanje mogućnosti za dvojno državljanstvo i ubijanje onoga što je Crna Gora predstavljala vekovima”, rekao je Knežević.

Lider DNP-a kritikovao je i rešenja koja se odnose na položaj tužilaštva, tvrdeći da se izmenama Ustava glavnom specijalnom tužiocu Vladimiru Novoviću i vrhovnom državnom tužiocu Miloradu Markoviću daju preterano velika ovlašćenja.

On je ocenio da su usvajanjem amandmana stvorena „dva faraona” i praktično ustanovljena četvrta grana vlasti, izvan klasične podele na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

Knežević je posebno kritikovao Markovića, navodeći da ga naziva „Đukanović” jer, prema njegovoj oceni, u slučaju „Telekom” snažnije brani interese bivšeg predsednika Crne Gore nego njegova sestra Ana Kolarević, koja je advokat.

„Glasanjem ste im stavili krune na glavu. Ja im se neću ni za jotu pomeriti i nastaviću da ih kritikujem”, poručio je Knežević.

On je upozorio da bi nova ustavna rešenja mogla dovesti do stvaranja zatvorenog sistema u kojem će sudije i tužioci gotovo samostalno odlučivati o kadrovima, krivičnim postupcima i presudama.

„Sada će tužioci i sudije napraviti hermetičku sektu u kojoj će oni određivati ko će biti uhapšen, ko će biti osuđen i na koliku kaznu”, kazao je Knežević.

Nacrti amandmana usvojeni su sa 70 glasova „za”, dok su protiv bila dva poslanika DNP-a. Prilikom konačnog izjašnjavanja odluka je podržana sa 74 glasa, a protiv su glasala sva tri prisutna poslanika Demokratske narodne partije.