Биће посла

Добра вест – 2010. неће бити година кризе. Лоша вест – мораћемо да радимо. Сви. И много више него што смо уопште до сада радили. Јер, нема дилеме, наредна година биће година глобалне битке за капитал и посао. Та судбина неће мимоићи Србију – ни њене грађане, ни њене политичаре. 

Ако желимо да у новој години живимо боље, мораћемо да будемо много, много конкурентнији. Ништа нам неће „пасти с неба”, нити ће нам неко нешто поклонити док ми седимо у „дебелој ’ладовини”. За све ћемо морати да се потрудимо, добро ознојимо и изборимо – да привучемо капитал и да себи обезбедимо посао (не радно место) и пристојну плату.

Глобална битка за капитал значи да ће се све државе на планети трудити да баш оне понуде најбоље услове да би инвеститори уложили свој новац. То значи да ће српска влада и политичка елита морати да осмисле нови модел којим ће шармирати власнике капитала (капиталисте) да га уложе и оплођују баш у Србији. Јер, држава ће моћи да има већи бруто домаћи производ, више ће зарадити девиза од извоза, национална валута биће јача и стабилнија, отвориће се више радних места, биће веће плате и пензије, али и пунији буџет ако се капиталисти одлуче да свој новац уложе у Србију. Добро ће се живети само од рада и новостворене вредности, мада не треба бежати ни од умереног узимања зајмова. Тако уосталом функционише „цео свет”.

Али, капиталисти инвеститори (свих боја, од Кинеза и Бразилаца до Американаца и Руса) морају да буду сигурни да овде, на пример, нема никаквих бирократских препрека (по чему је Србија, иначе, позната), да је њихова имовина сигурна а судије непоткупљиве, да мафијаши неће имати протекцију у државним институцијама, да свако ко донесе чисте паре има чист „рачун” да их уложи у шта год пожели и ако му се прохте да их кад год хоће изнесе из ове земље као добит.

Због тога много закона и наслеђених друштвених вредности мора да се промени. Ми ћемо морати да се учимо да много више радимо и ценимо рад и динар. Неће бити ништа необично ако људи који желе боље да живе раде два или три посла. Свако од запослених мораће да се труди да буде конкурентнији од другог аспиранта на то радно место тако што ће бити образованији, способнији, предани, марљивији... И они који траже посао мораће да буду конкурентнији, зато за оних 250.000 који се воде као незапослени а немају никакве стручне квалификације идућа 2010. година неће бити срећна. Они сигурно неће наћи посао, ако га уопште траже. 

У 2010. години нећемо живети бахато и раскалашно. Напротив, живот ће нам бити скроман и тегобан. Биће (да парафразирамо председника државе) „и зноја и суза”. Цео свет, па и Србија, личи на пацијента који је на рехабилитацији после тешке болести. Ми додатно морамо да да се „лечимо” због претходних година кад смо презирали рад и веровали да „има ’леба без мотике”.

Биће у овој држави посла 2010. године. И за политичаре, и за министре и за обичне људе. За све који заиста желе да раде и зараде. А биће ту и Европа да дискретно погура, охрабри и похвали, али и директно награди модернизацију државе, друштва и свести обичних људи.